Kosovo

Pod hitno se mora zaustaviti ratna i nacionalistička retorika vladajućih krugova u Beogradu i Prištini, za koju im kao povod služe incidenti koje sami stvaraju. Prioritet mora biti poštovanje ljudskih, a time i nacionalnih prava Srba i zaštita našeg kulturnog i verskog nasleđa, ne zidanje iluzija. Skoro dve decenije su prava Srba, Roma i drugog nealbanskog stanovništva na KiM najugroženija u Evropi, a mi i dalje uzvikujemo parole, pričamo o suverenitetu, šaljemo islikane vozove radi kućnog marketinga. Sve oštrice diplomatije upotrebiću da se postigne da Srbi žive bezbedno, slobodno i bez diskriminacije, i da se naši istorijski koreni zaštite. Budućnosti bih ostavio da volja naroda odluči kako će se formalno okončati pitanje granica, koje je ova vlast prepustila Prištini. Nadam se da će jednom i Albanci, ne morati, već želeti da žive u Srbiji jer će biti pristojna zemlja. U ovom momentu, ni mnogi Srbi to ne žele, odlaze odavde.

Podržavam sve dijaloge kojima je cilj očuvanje mira i dogovor o kvalitetnijem životu građana Srbije, i briselski. Ali nedopustiv je način na koji ga Aleksandar Vučić vodi – kao svoju privatnu stvar kojom ucenjuje međunarodnu zajednicu na štetu građana Srbije i posebno Srba na teritoriji KiM. Preko svojih tabloidnih medija on iz Beograda stvara atmosferu konflikta, gotovo rata sa kosovskim Albancima (za šta cenu plaćaju svojim položajem Srbi na KiM, posebno oni u enklavama), pa se onda u Briselu predstavlja kao garant i jedina prepreka sukobu koji sam potpiruje. Istovremeno prihvata sve što se od njega traži, kako bi zadržao podršku pojedinih zapadnih centara moći; pokušava da to maskira opasnim predstavama poput oslikanog voza koji nikad neće stići na odredište. Za to vreme, ljudi iz njegovog okruženja s ljudima bliskim vlastima iz Prištine sklapaju veoma unosne tajne poslovne dogovore. Tako se ne gradi mir u regionu, već privatne imperije.