Kokan Mladenović: Nikola Kalabić je fantom iz Savamale

Piše: Kokan Mladenović

 

„ Ne piše istorija šta bi kome milo bilo, već kako se stvarno zbilo. Nije istorija gajdaška prdaljka, pa da se priteže i popušta kako koja igra traži“, reći će Ilarion Ruvarac, otac moderne srpske istorije, Jaši Tomiću i ostalim serpskim glavešinama, ornim da istoriju kroje i prekroje dok ne zadovolji njihove dnevne političke interese, dok narodu ne napuni uši, a njima džepove. Sve se ovo zbiva u drami Vide Ognjenović „Je li bilo kneževe večere“ , a naš problem počinje onoga trenutka kad likovi poput Jaše Tomića i njegovih sudruga po beskompromisnosti izađu iz drame i pretvore naše živote u farsično pozorište.

Burna negodovanja na našoj javnoj sceni izazavala je odluka Višeg suda u Valjevu kojom se u ne baš kratku istoriju beščašća srpskog pravosuđa upisao postupajući sudija Dragan Obradović, rehabilitujući četničkog vojvodu, dokazanog kolaboracionistu, zlikovca i koljača, Nikolu Kalabića. Negodovanja, koja opravdano govore o antifašizmu utkanom u temelje naše moderne države, ili o zločinima od sada „neosuđivanog Nikole Kalabića“, kako presuda kaže, služila bi na čast pojedincima koji ih iznose i organizacijama koje predstavljaju, kada sve zajedno ne bi predstavljalo još jedan čin beskrajne političke farse čiji je jasni početak moguće smestiti u devedesete godine prošlog veka, a kojoj se kraj ne vidi.

Prateći jasnu crnu liniju koja, od početka ovog zlosrećnog pozorišta, neumitno vodi ka rehabilitaciji zločinaca kakav je, nesumnjivo, Nikola Kalabić, ne možemo a da se ne setimo ratova devedesetih koji su, uz desetine različitih paravojski, promovisali i sa istorijskog otpada u masovne zločine vratili četnike, vojvode i koljače. Sa tim ubicama, odevenim poput statista iz ratnih vesterna Veljka Bulajića, sarađivale su sve legitimne formacije i vlasti u srpskim državama i državicama, kupujući sebi poene u nabujalom desno opredeljenom biračkom telu i puštajuči ih da, za njihov račun i njihove ciljeve, obavljaju prljave poslove na uspostavljanju Velike Srbije. Na tu i takvu farsu nadovezuje se imenovanje Vojislava Šešelja u četničkog vojvodu, a zatim njegovo rukopoloženje ostalih četničkih glavešina, od kojih će jedan, gle’te čuda, ni dve decenije kasnije, a bez ikakvog jasnog distanciranja od četničkog pokreta i velikosrpskih sanjarija, postati izabrani predsednik države. Ta jasna crna linija će nas od četnika predsednika, Tomislava Nikolića, dovesti do četničkog potrčka koji će, doduše sa redizajniranim kostimom i napamet naučenom poželjnom proevropskom retorikom, postati premijer, a za koji dan predsednik, Aleksandar Vučić. Može li država koja je dozvolila podizanje spomenika ratnom zločincu Draži Mihajloviću na Ravnoj gori, spomenika koji predstavlja mesto pokloničkih putovanja svih četnika iz srpskih zemalja, može li ta ista država koja je uz prigodnu pažnju i državničke privilegije sačekivala ratne zločince nakon odsluženih haških presuda, može li, dakle ta država, koja je još 2004. godine zarad najbanalnije političke trgovine izjednačila antifašistički pokret sa kolaboracionističkim ravnogorskim pokretom, a zatim njenog vođu, Dražu Mihajlovića rehabilitovala, da dozvoli sebi zgražanje i revolt povodom rehabilitacije Nikole Kalabića?

Na našoj političkoj sceni evidentno je veliko falsifikovanje kako zajedničke, tako i ličnih istorija. Prekrajaju se činjenice i dokazi, pred očima čitavog naroda se, onako ofrlje, tek reda radi, „na ruke“, propiru biografije najmračnijih likova devedestih i o njima se govori kao o vođama, spasiocima naroda, vizionarima i slično. U tom loše režiranom zamešateljstvu lopovi postaju heroji, ubojice kraljevi, ratni huškači mirotvorci, a od nas se očekuje da statiramo i aplaudiramo njihovoj besramnosti. U toj državi bez reda i zakona, gde svece proizvode tabloidi, a idole rialiti-programi, neko je pre više od godinu dana srušio jedan deo Beograda, buldožerom u sred noći. Vozač tog buldožera do danas je ostao anoniman. Najnovije odluke naših sudova, koje se perfektno uklapaju u pazl naše sramote, u bezakonje i nemoral naše javne scene, omogućile su nam da saznamo ko vozi buldožer kroz naše kvartove ili kroz našu istoriju, jasnom crnom linijom koja vodi u propast. Nema, dakle, mesta zgražanju. Fantom iz Savamale je Nikola Kalabić!

 

Stavovi izraženi u autorskom tekstu Kokana Mladenovića, istovremeno predstavljaju zvanične stavove Pokreta slobodnih građana..

Saša Janković u poseti Šumadijskoj regiji

Povodom obnavljanja rada Udruženja građana „Šumadijska regija“, ovu organizaciju je posetio Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana. On je na poziv Saše Milenića, predsednika „Šumadijske regije“, bio gost svečane sednice Skupštine Udruženja na kojoj se upoznao sa ciljevima i aktivnostima Regije.

„Obnova rada „Šumadijske regije“  potpuno se uklapa u koncept onoga što smo mi učinili pre nekoliko dana, osnivajući Pokret slobodnih građana . Mi negujemo zajedničke vrednosti, tako da očekujemo da će Šumadija kroz ovo udruženje učestvovati u opštenacionalnom građanskom pokretu koji će predstavljati branu vladavini jednog čoveka. Nama politiku neće diktirati ni Moskva, ni Brisel, već mi sami, vodeći računa o sopstenim inetesima“ rekao je Janković u obraćanju članovima Regije.

U okviru posete Šumadiji Saša Janković je u domaćinstvu porodice Marković u selu Grbice razgovarao sa  poljoprivrednicima koji su poručili da ovako više ne može i da se moramo ujediniti i pokrenui.

Udruženje građana „Šumadijska regija“ u petak, 26.maja obnovilo je rad posle višegodišnje pauze. Udruženje je osnovano 2001, a razlozi za reaktiviranje resursa i popunjavanje članstva Regije su pokretanje pitanja decentralizacije i građanskih sloboda i prava u poltičkoj situaciji neprihvatljivog koncentrisanja vlasti u Srbiji. „Šumadijska regija“ svoje aktivnosti će razvijati prvenstveno na regionalnom, ali i na nacionalnom političkom nivou.

Delegacija Pokreta slobodnih građana posetila srušeni mesdžid Zemun Polju

„Noćnim rušenjima i selektivnom primenom zakona režim namerno diže tenzije kako bi skretao pažnju sa svoje nesposobnosti da rešava životne probleme građana i tako se veštački održavao. Moramo od takve vlasti, koja je mentalno u devedesetim godinama i gore od toga, čuvati mir u društvu i biti solidarni“, istakli su članovi predsedništva Pokreta slobodnih građana Aida Ćorović i Srđan Škoro u razgovoru sa muftijom sremskim i glavnim imamom medžlisa Zemun Eminom Zejnulahuom.

Članovi predsedništva Pokreta, predstavnici omladine i Informativne službe posetili su članove lokalne muslimanske zajednice u Zemun Polju u kojem je, u noći između četvrtka i petka, porušen mesdžid u prisustvu jakih policijskih snaga. Saglasni u tome da je neophodno da se zakoni i rešenja o rušenju primenjuju transparentno i jednako na sve građane, predstavnici Pokreta i muftija sremski istakli su da je važno da građani budu mudriji od vlasti i ne dopuste joj da izazove nove podele u društvu.

Ćorović i Škoro najavili su smenu vlasti noćnih rušitelja i izgradnju države u kojoj zakoni važe podjednako za sve, koja podstiče toleranciju i rešava, a ne pravi sukobe.

Zaključeno je da hitno treba pronaći način kako da vernici dobiju dostojanstven prostor za molitvu. Imajući na umu činjenicu da se prekoputa porušenog objekta nalazi zaparloženo opštinsko zemljište, predloženo je pokretanje peticije da se na tom mestu novi mesdžid izgradi uz poštovanje svih propisa.

Pokret slobodnih građana pomoći će Islamskoj zajednici u sprovođenju peticije koja će biti upućena Gradskoj opštini Zemun i  pozvaće građane svih veroispovesti da podrže manjinsku zajednicu Muslimana u njihovom novom pokušaju da izgrade mesdžid u kojem se vernici okupljaju u vreme molitve, a koji za razliku od džamije, nema minaret sa kojeg se pet puta dnevno poziva na molitvu.

Saša Janković za Danas: “Poljubac” nije seksizam

Autorski tekst Saše Jankovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, za Danas o reakcijama javnosti posle gostovanja na Televiziji N1

Seksizam je štetna osobina prisutna u većini društava, diskriminatorska, i najčešće pogađa žene. Posebno je loše kada dolazi od javnih ličnosti jer one utiru društvene trendove. Za onog ko se bavi ljudskim pravima, ovo je deo azbuke. Ima li onda bivšem ombudsmanu, a svežem “političaru” i pored javno izraženog kajanja, oprosta za seksističku izjavu “…ako Vam kažem, moram da Vas… poljubim”? Ne nudeći odgovor, skrenuću pažnju na jedno “malo” prethodno pitanje: je li moja izjava zaista bila seksistička?

Podsetiću, seksizam je vid rodno zasnovanog nasilja kroz umetanje aspekta polnosti u stvari, pitanja, ljudske odnose u kojima pol suštinski nije bitan. Proističe iz, i produbljuje diskriminaciju, predrasude, rodne stereotipe. Štetu od njega najčešće direktno trpe žene, a posredno celo društvo.

Sporna izjava je jasno bila parafraza iskaza “ako ti kažem moraću da te ubijem”, koji se široko koristi u prenosnom značenju – “ne, to ti neću reći”. U čuvenom romanu Artura Konana Dojla “Baskervilski pas”, koji je posthumno izdat 1901. godine, doktor Frenklin na pitanje Šerloka Holmsa odgovara: “Oh, gospodine Holms, voleo bih da Vam to kažem, ali onda bih morao da Vas ubijem.” (Šerlok duhovito odgovara: “to bi Vam bila jako ambiciozna zamisao”.) Niko nikad taj dijalog nije tumačio seksistički. Bezbroj je reinkarnacija te rečenice u filmovima, knjigama i životu.

Ipak, ja nisam rekao “ubijem” već, tražeći prigodniju reč da bih istakao da se nešto zasigurno NEĆE desiti, rekao – “poljubim”. Razmotrimo šta moje odstupanje od originala izjavu čini seksističkom? Dakle, nisam pretio da hoću da poljubim, što bi bilo nasilje, već suprotno – (pre)slikovito iskazao koliko bi glupo i neprimereno od mene bilo da javno kažem kako će se zvati pokret pre nego što je ime registrovano, a sekund ranije upitan sam kako se desilo da je prethodno odabranu verziju imena jedan advokat registrovao pre Pokreta. Problem je, dakle, u samoj reči “poljubac”. Samo, poljubac se ne tiče obavezno muško-ženskih odnosa, niti seksualnosti jer svi znamo da postoji i prijateljski, običajni, roditeljski, bratski i sestrinski, kurtoazni, obredni, Judin… Poljubac, dakle, nije rezervisan za partnere-ljubavnike, jer bi se momenti u novogodišnjoj noći imali smatrati grupnim seksom, a skaradnost rođendanskih proslava bila bi nezamisliva. Preostaje samo okolnost da je tu reč izgovorio muškarac – ženi. Tu je izvor problema. Dakle, izjava koja sama po sebi nije rodno diskriminatorska, čija ključna reč nije seksistička, prilikom koje nije bilo konkludentnih seksualnih nagoveštaja – postaje seksistička jer je jedan sagovornik muškarac, a drugi žena?

Ali pogledajmo ponovo definiciju seksizma i videćemo da je seksista upravo onaj ko u neki odnos, stvar, pitanje, situaciju koja objektivno nije rodno, polno, seksualno determinisana – veštački, tendenciozno ili iz predrasude, te odrednice unosi. Da li bih isto rekao da je preko puta mene sedeo novinar, a ne novinarka? Da. Ako ste pomislili da bi to još jače istaklo da nešto NEĆU da uradim, pravite istu grešku seksizma, verovatno sa dodatkom homofobije. Razmislite.

Zašto onda moje javno kajanje? Zato što sam izložio svoju sagovornicu neprijatnosti. Nisam smeo da zaboravim da živimo u diskriminatorskom, seksističkom društvu i da će tu izjavu neke žene, koje je zmija seksizma sto puta ujela, zaista shvatiti uvredljivo. S druge strane, seksistima će biti kvaziopravdanje za prave seksizme. Neki će kritikom, osudom, naglašeno dokazivati svoju objektivnost. Poneki će izjavu zloupotrebiti da bi skrenuli pažnju sa stvarnih društvenih i državnih problema. Biće i podosta političke i lične zluradosti…

Sve u svemu, svako će u nju učitavati sebe. Svestan svega toga, nije trebalo da sagovornicu dovodim u situaciju da se društvo o seksizmu, ali ni o ljudskim slabostima, uči i na njenom primeru. Moj primer je već odavno za primer, za mene su u javnosti nametnuta neka druga pravila. Jednom ombudsman – uvek ombudsman. A moj nedavni konkurent slobodno neka nastavi da otpozdravlja sa – “ljubi čika Beli”. I treba. Iskren poljubac je lep, lekovit; kamo sreće da ih u našem ranjenom, zbunjenom, od nevolje zgrčenom društvu ima više.

Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana

 


Demanti

Demanti povodom teksta pod naslovom “Aida Ćorović: Nemam objašnjenje za Jankovićev nastup” objavljenog u listu Danas u petak, 26. maja 2017: Obraćam se povodom pogrešnog tumačenja mojih reči u naslovu i uvodnom delu navedenog teksta. Verujem da je reč o nesporazumu ili nenamernoj omašci, ali vas ipak molim da objavite moje pojašnjenje. Apsolutno nije tačno da sam izjavila kako nemam objašnjenje za Jankovićev nastup, kao i da sam njegovu izjavu ocenila kao vrlo neodgovoran potez.

Objašnjenje postoji, reč je o nenamernoj omašci čoveka koji svakako nije seksista i čije prethodno delovanje to dokazuje. Zato smatram da objašnjenje nije ni potrebno, posebno ne nakon što se i sam Janković izvinio zbog svoje omaške.

Nije reč ni o neodgovornom, već o nesmotrenom potezu koji je najviše štete naneo njemu samom, u društvu u kojem se sa svih strana očekuje i najmanja greška čoveka koji je najveća pretnja režimu. Verujem da je zato ova tema dobila ovoliko pažnje u medijima i da je vreme da ovu priču zaključimo. Imamo i dramatičnijih i većih problema u Srbiji.

Aida Ćorović


Izvori:

Tekst: Danas

Foto: TV N1

Noćno rušenje zaštitni znak režima

Pokret slobodnih građana ocenjuje da su noćna rušenja tačan odraz trenutne vlasti u Srbiji.

U beogradskom naselju Zemun Polje srušena je u gluvo doba noći džamija u izgradnji, ovaj put uz vidljivo prisustvo policije.

Kao i pre godinu dana u Savamali, pitanje legalnosti objekta u senci je načina na koji je primenjena sila.

Predsednik Pokreta Saša Janković ističe da se nezadovoljstvo građana zainteresovanih za objekat ne može izbeći noćnim rušenjem, već pravičnom i transparentnom, neselektivnom primenom zakona. Način primene sile razlikuje državu od družine i  vladavinu prava od prava vladara, ističe Janković.

Noćno rušenje u Zemun Polju može da naruši međunacionalne i međureligijske odnose, te Pokret poziva građane da budu razumniji i ozbiljniji od vođa otete države. Imajući u vidu stručnost ljudi koji u Srbiji rukovode policijom i službama bezbednosti, za miran život građanima biće potrebno mnogo sreće, bilo da ovakve krize i tenzije vlast izaziva namerno ili nenamerno.

Pokret slobodnih građana istovremeno ističe da je jedino rešenje za uklanjanje nelegalnih objekata neselektivna, pravična primena propisa. Rušenja, u skladu sa davno datim preporukama nadležnog kontrolnog organa, treba sprovoditi po transparentnom planu, tako da svako može da vidi da nema nagrađenih i kažnjenih, da zakon podjednako važi za sve, a da prostora za korupciju nema.

Pokret slobodnih građana veruje da ćemo uskoro imati državu koja radi kao država i poziva sve zaposlene u državnim organima da se odupru nezakonitim nalozima i da štite pravila struke.

[VIDEO] Gostovanje Saše Jankovića u emisiji “Novi dan”

Predsednik pokreta “Slobodni građani Srbije” Saša Janković izjavio je u Novom danu televizije N1 da ne želi da bude “kalif umesto kalifa”, iako je društvo u Srbiji naviklo da jedan čovek odlučuje o svemu.

Pokret “Slobdni građani Srbije” je pokret građanske levice, i to u smislu socijalne pravde koja srpskom društvu nedostaje, objašnjava Janković. “Naše društvo je postalo bolešnjikavo, a naše institucje su pretvorene u pepeo”, smatra on i poručuje da je cilj pokreta upravo ozdravljenje društva i obnova institucija.

Janković kaže i da pokret, za razliku od stranaka koje imaju jasnu disciplinu i hijerarhiju, omogućava objedinjavanje i sabornost u borbi protiv režima koji je, kako ocenjuje, pritisnuo Srbiju.

Gost Novog dana ističe i da pokret “Slobodni građani Srbije” nije pokret Saše Jankovića, kako se to navodi u medijima, već da je pokret okupio ljude srodnih ideja od kojih niko ne misli da je najpametniji i da sve zna. Cilj im je, kako kaže, ne samo da okupe etablirane političke ličnosti, već i mnoge ljude u Srbiji koji su nepravedno skrajnuti.

“Nisam kalif umesto kalifa, iako smo navikli da jedan čovek odlučuje o svemu. Ja to nisam, ne želim da budem. U konsultaciji sa članovima i odborima ćemo donositi sve odluke (…) Ne prikupljam članstvo, ne ulagujem se nikome. Ako se nekome sviđa – sviđa, ako ne – ne. Čak i ako imam najbolje rešenje, ono mora da bude prodiskutovano sa Predsedništvom i članstvom”, objašnjava on.

Janković kaže da je u predsedničkoj kampanji “uzeo nepisani politički pravilnik za Srbiju”, pocepao ga, i radio sve suprotno.

“Kada su me pitali kako ćeš odgovoriti na pitanje o NATO, rekli su: ‘Ni slučajno! Moraš da imaš stav, a ne da kažeš da će odluči narod’, kada su me pitali o Kosovo rekli su: ‘Ni slučajno!’, kada sam rekao da oni koji su glasali za mene neće imati veća prava od onih koji nisu, rekli su: ‘Nisi normalan’, ali pokazalo se da građanima to treba, da im neko ne obećava više od rekordera u obećanjima, da im ne treba neko ko sve zna, ko je najpametniji, ko je najbolji ekonomista”, objašnjava gost Novog dana.

Da ne budemo podeljeni kao u Top listi nadrealista

Dodaje i da je cilj pokreta da se prevaziđu podele u Srbiju, jer je dalje fragmentiranje, pa da svako “kao u Top listi nadrealista ima svoju stranku”, loše po Srbiju. Pokret je, kako kaže, postavio jasne principe za saradnju sa drugim strankama, a to su da dele iste ideološke i vrednosne pricnipe, i da direktno ili posredno ne sarađuju sa SNS-om niti njenim “politički satelitima”.

Podseća da je dosad sarađivao DS-om, Novom strankom i Socijaldemokratskom strankom, ali i Lokalnim frontom iz Kraljeva, Savezom slobodnih stanara iz Niša, Mađarskim pokretom i Hrvatskim građanskim savezom iz Vojvodine, Građanskim pokretom iz Novog Pazara… Najavljuje da će se ove nedelje sastati sa predsednikom DS-a Draganom Šutanovcem, predsednikom Nove Zoranom Živkovićem, kao i da su on i ostali članovi Predsedništva pokreta u stalnom kontaktu sa opozicionim liderima.

Kaže da je otvoren i za saradnju sa Vukom Jeremićem koji se u kampanji pokazao kao pravi opozicionar. “Ranije nije, pa sam bio rezervisan. Nije se oglašavao ranije, i nisam znao ko je Vuk, imao sam iskustva tokom njegovog ministarskog mandata, ne baš dobra u onome što sam radio kao zaštitnik. Ali tokom kampanje je pokazo jasnu opozicionu opredeljenost”, navodi Janković.

Kaže da će biti sjajno ako novoformirani pokret postane centralna tačka koja će okupljati demokratsku javnost, ali i da je spreman da se prikloni ako to bude neko drugi.

Janković obećava i da će se pokret koji predvodi boriti da Srbija bude građanska, a ne nacionalna država, da bude zemlja socijalne pravde u kojoj funkcionišu institucije, da će se zalagati za obnovu zdravstvenog i školskog sistema, i ekonomiju zasnovanu na inovacijama i novim tehnologijama, a ne na manuelnoj radnoj snazi.

Ne treba nam EU koja ne poštuje evropske vrednosti

Janković se osvrnuo i na nedavni put u Brisel tokom kojeg je, kako je tada rekao, želeo da pokaže zvaničnicima EU da aktuelna vlast u Srbiji ima alternativu. On kaže da je u Brisel otišao kao građanin Srbije, koji tada nije bio ni na jednoj funkciji, i da je bio primljen u kabinetu predsednika Evropskog parlamenta i da je razgovarao sa šefovima poslaničkih grupa.

“Znaju šta se dešava (u Srbiji), samo vide situaciju u kojoj ako neko ko se ponaša kao razmaženo dete ne dobije svoj slatkiš, vide da će da naparvi haos”, tvrdi Janković i dodaje da Vučić stalno preti konfliktima – da u novinama izgleda kao da samo što nismo zaratili sa Hrvatskom, Kosovom ili BiH – i da u Briselu ocenjuju da ne postoji niko dovoljno snažan u Srbiji da to zaustavi, jer su u svim institucijama Vučićevi ljudi.

Janković ipak ima utisak da Brisel ima preča posla nego da se bavi demokratijom u Srbiji. Srbija je, kako kaže, deo evropskog kulturnog i političko-vrednosnog prostora, ali ističe da pridruživanje EU nije cilj bez koga se ne sme, već samo način da vrednosti te Evrope zažive u Srbiji.

“Ako sama Evropa ne poštuje evropske vrednosti, ako Evropska komisija zanemaruje vladavinu prava, slobodu medija, nezavisnost sudstva, onda nama člasntvo u EU ništa ne znači. Ne želimo bedž na reveru, želimo evropski standard, i to ne samo standard života”, poručuje on.

Janković kaže da kada dođu komesar Johanes Han i visoka predstavnica Federika Mogerini i govore o neverovatnom napretku Srbije, dok nemamo ni “p” od političkih prava iz vremena stare Juvoslavije, i ni “s” od socijalne pravde tog doba, taj napredak za građane i građanke Srbije predstavlja jednu vrstu poniženja.

Ako vam kažem novo ime, moraću da vas poljubim

Komentarišući to što je 18 dana pre formiranja pokreta “Slobodni građani Srbije”, organizacija istog imena registrovana u Novom Sadu, Janković je rekao da “to jedna redovna začkoljica u nastanku ovakvih pokreta”.

Janković kaže da će taj problem biri rešen, i da su osnivači pokreta ovlastili Predsedništvo da uredi statut pokreta, uključujući i problem imena.

“Nemojte se ljutiti što vam neću reći kako će ime da glasi, mogu da vam kažem, ali onda ću morati da vas… poljubim”, šaljivo je poručio Janković.


Izvori:

Tekst: TV N1

Foto: TV N1

Video: TV N1

Janković: Imenovanje Gašića u BIA posledica Vučićeve politizacije tajnih službi

Predsednik Pokreta “Slobodni gradjani Srbije” Saša Janković ocenio je danas da najavljeno imenovanje Bratislava Gašića na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) predstavlja politizaciju tajnih službi i banalizaciju državnog posla ali da tako nešto nikoga ne treba da začudi.

“Šta je čudno što je Gašić direktor BIA ako je predsednik političke stranke koordinator svih službi bezbednosti. Aleksandar Vučić je predsednik političke stranke i istovremeno dobija operativna saznanja svih službi. Pa to je definicija definicije politizacije tajnih službi i odavno već u svim aspektima života neki amateri vode jako ozbiljne resore. Zašto bi oblast bezbednosti bila izuzeta?”, rekao je Janković agenciji Beta.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije danas da će Bratislav Gašić biti novi šef Bezbednosno-informativne agencije.

Gašić je sa mesta ministra odbrane smenjen 5. februara 2016. godine zbog seksističke izjave upućene novinarki TV B92 početkom decembra 2015. godine.

Janković je rekao da upravo profesionalci u službama ne žele da budu iskorišćeni i zloupotrebljeni i da se i u službe i u ostale državne institucije postavljaju ne samo potpuni amateri već i ljudi koji imaju samo jedan kvalitet – lojalnost prema Aleksandru Vučiću.

On je ocenio da to traje već jako dugo i izrazio čudjenje što na mesto zaštitnika gradjana, koju je nekada obavljao, već nije postavljen neki “istaknuti jastreb Aleksandra Vučića”, koji se istakao pisanjem tvitova pod lažnim imenom, odnosno kao bot.

“Gospodin Gašić u BIA? Pa to je, u ovom momentu, njegovo prirodno stanište. U ovom momentu oni shvataju državu kao prirodno stanište a gradjani su višak”, rekao je Janković.


Izvori:

Text: Novinarska agencija BETA

Video: Novinarska agencija BETA

Foto: Arhiva

Osnovan Pokret Slobodni građani Srbije

Osnivačka skupština Pokreta Slobodni građani Srbije usvojila je statut Pokreta i za prvog predsednika izabrala Sašu Jankovića. Izabrani su i članovi predsedništva Pokreta – Aida Ćorović, Goran Marković, Srđan Škoro i Dušan Teodorović.

Opšti cilj Pokreta je postizanje i unapređenje dostojanstva i blogostanja u demokratskoj državi i pravednom društvu.  Među temeljnim vrednostima na kojima je zasnovan Pokret su ravnopravnost, bratsvo i solidarnost među ljudima i narodima, a Srbija se vidi kao država građana, a ne podanika. Slobode i prava čoveka najviša su vrednost koju je država dužna da štiti i garantuje, ističe se u statutu Pokreta koji se zalaže i za socijalnu pravdu, razvoj i modernizaciju zemlje u kojoj treba izgraditi jasnu podelu vlasti, nezavisno sudstvo, slobodne medije i u kojoj treba stvoriti uslove za fer i slobodne izbore.

“Sada imamo posla. Pokret će vratiti osmeh na lica građanki i građana. Radićemo i uraditi uspešan posao. Okupili smo se zarad ozdravljena društva koje je duboko podeljeno. Imamo mnogobrojne ciljeve koje ćemo ispuniti zahvaljujući demokratičnosti koju smo i danas, ovde na osnivačkoj skupštini, pokazali. Uspeh zavisi od svakog pojedinačno i od svih nas zajedno. Počastvovan sam što sam izabran za predsednika pokreta i verujem da ćemo vrlo brzo reći da je Srbija bolje mesto za život.” Istakao je Saša Janković, predsednik Pokreta Slobodni građani Srbije.

Sedište pokreta nalazi se u Beogradu, u ulici Ilije Garašanina 22, a predstoji i formiranje lokalnih odbora u svim gradovima Srbije.

Janković za Blic: Vučićeva vlast je na silaznoj putanji

Piše Ranko Pivljanin, novinar Blica: Saša Janković je na predsedničkim izborima pokazao da je 15 odsto birača za normalnu, pravnu državu. Ako tome dodamo da ih još petnaestak odsto, zgađeno srpskom politikom, nije izašlo na izbore ali slično misli, onda ima nade da ćemo, možda, jednog dana živeti u državi čije institucije nisu uzurpirane.

Foto: Sanja Knežević

Janković uspostavljanje takvog sistema vidi kao sopstvenu političku misiju i kaže da će se za to boriti. Sanja Srbiju u kojoj neće biti bitno ko je predsednik ili premijer, a on bi u takvoj zemlji mogao da radi i kao di-džej. Možda je stvarno vreme da promenimo ploču.

 

  • Slegla se postizborna prašina. Šta je prekrila?

SJ: Laž. Nasilje. Prevaru. Entuzijazam. Nadu što smo pokazali da je uprkos svemu bilo i biće moguće. Razočaranje zbog propuštene, otete prilike da povučemo ručnu kočnicu na putu ka provaliji.

  • Dokle ste stigli sa formiranjem političkog pokreta?

SJ: Futur je prečesto u upotrebi u našem javnom životu. Govoriću radije kada bude gotovo. Vrlo brzo.

  • Možete li vi biti stožer konzistentnijeg opozicionog delovanja?

SJ: Ne trudim se da se nametnem za lidera opozicije. To pojedinci vide kao nedostatak mog političkog iskustva da “iskoristim priliku”, a ja kao dokaz da oni ne mogu da promene svoje političke manire koji su s razlogom prezreni. Iako je to mnogo teže, verujem i pokazalo se da je moguća i korisnija saradnja od daljeg cepanja, bilo iznuđenog objedinjavanja opozicione scene, bilo stava “samo ja to mogu”. Nijedna “stara” stranka ili lider nemaju “ucenjivački potencijal”, niti budućnost Srbije zavisi od njihove revitalizacije penjanjem na talas energije novog demokratskog bloka. Potpunu novu političku organizaciju ćemo podići, a da li će je rukovodstva starih videti kao protivnika, konkurenciju, naivčinu koju treba iskoristiti ili će se okrenuti iskrenoj saradnji radi smene loše vlasti i izlaska Srbije iz pretpolitičkog društva – vreme će pokazati.

  • Šta je bilo sa vašim predlogom za drugačiji rad u Narodnoj skupštini?

SJ: Za sada nije bilo dovoljno sluha za sugestiju da se način rada opozicije tamo bitno izmeni i da se paralelno sa Majinim parlamentom napravi Narodni, pa pokaže kako bi rad demokratske i relevantne Narodne skupštine mogao da izgleda. Nastavljeno je po starom, bez obzira na to što poverenje građana u tu instituciju godinama tone. Još taj predlog može zaživeti.

  • Sa kime ćete sarađivati?

SJ: Sa svakim, bez obzira na veličinu, ko iskreno deli civilizacijske i demokratske vrednosti koje su nam ugrožene i ko ne sarađuje ili ne priželjkuje otvorenu ili prikrivenu saradnju sa sadašnjom vlašću.

  • Ima i onih čiju ste podršku odbili, poput LDP-a i LSV-a.

SJ: Nikad nisam govorio o tim strankama, odbio sam podršku njihovih predsednika – Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka – ni jedna nije bila iskrena i to se brzo i dokazalo. Ponovo bih to učinio naravno. A stranke su mnogo više od njihovih lidera, ma šta oni o sebi mislili. Drago mi je zbog svakog glasa iz svake od tih stranaka, verujem da ih je bilo dosta.

Foto: Aleksandar Nakić
  • Šta uraditi da se kredit iz ovih izbora ne istopi?

SJ: Ne mislim o čuvanju kredita. Ako ga imam, stekao sam ga sledeći instinkt i postupajući u skladu sa uverenjima, a ne gledajući u ankete javnog mnjenja i slušajući političke gurue. Dakle, pratiću razmišljanja drugih i donosiću lične odluke bez obzira na davno napisani politički udžbenik koji su do sada najgori đaci naučili napamet i, pričajući jedno, radeći drugo a misleći treće, politiku gotovo potpuno obesmislili.

  • Postoji li opasnost da vam se na nekim idućim izborima dogodi nešto slično kao liderima opozicionih stranaka koje su na parlamentarnim izborima, na užas vlasti, prešli cenzus ali njihovi lideri na predsedničkim izborima nisu uspeli da ponove bar taj rezultat. O čemu se radi?

SJ: Pogotovo u opozicionom taboru, ne može se računati na puku poslušnost, stranačku disciplinu. Više nego ikad, ljudi su danas opoziciono nastrojeni iz uverenja, ne iz koristi ili pukog koračanja za vođom. Potceniti ih – put je u zaborav. I moju – ako i ja napravim tu grešku. Ima oko mene dosta ljudi koji se ne libe da me upozore na tu uvek prisutnu opasnost.

  • “Protest protiv diktature” se rasplinuo. Gde je preusmerena energija mladih?

SJ: Nisam siguran da je preusmerena, već samo utopljena u razočaranje što masovnost, duhovitost, pozitivnost i šetnja nisu zaustavili put ka otvorenoj diktaturi. Sutra će se protesti opet pojaviti, još silovitije, a ko zna šta će biti okidač. Režim čini ogromnu štetu ovoj zemlji što odbija da shvati koliko je protest iskren, što svoje građane naziva plaćenicima, konstantno se trudi da ih poveže sa nekakvim stranim službama, Sorosom, ubacuje među njih svoje agente, snima, pravi spiskove, pravi od ljudi navodne državne neprijatelje, pušta na njih Đukanoviće, Vuline i Vučićeviće da ih svojim jezicima opogane, da pevaju što on misli, a ne sme da kaže praveći se Evropejac u svom novom odelu.

  • Čini se da je vlast imala odličnu procenu u vezi sa protestima?

SJ: Ako je želela da ih reši, nije dobro uradila. Tačno je procenila da su bili spontani i da će spontano i oslabiti, možda prestati. Ali ih rešila nije, vratiće se još jači. Da ih reši u stvari i ne može, jer su ljudi izašli na ulice zbog suštine ove vlasti, a ona svoju suštinu ne može da promeni. To je autoritarnost destruktivnog tipa. Dakle, vlast je uradila najviše što je, kakva je, mogla – izmorila ih je i sada se trudi da ljude zaplaši, potkupi, diskredituje.

  • Bili ste u Briselu. Sa kim i o čemu ste razgovarali?

SJ: Sa mnoštvom poslanika i šefova poslaničkih grupacija u Evropskom parlamentu, sve sam ih već javno navodio. Sve ih je interesovalo stanje posle predsedničkih izbora, protesti i politički pokret koji predvodim. Bio sam iznenađen koliko su detaljno pratili prilike u našoj zemlji.

  • Kakav ste odgovor dobili na vašu tvrdnju da vlast u Srbiji “ruši sve vrednosti na kojima su sazdane Srbija i Evropa”?

SJ: To će vam oni reći kada budu spremni za to. A biće kada samovlašće i strahovlada svedržećeg premsednika Vučića (nije greška, imali smo precednika, sad imamo premsednika, čini mi se da je i Dragan Velikić skovao istu titulu) budu imali čvrstu alternativu. On to zna i zbog toga čini sve da onemogući njeno stvaranje. Propagandom, pritiscima, spletkama. Ali započeti društveni proces ne može da zaustavi. Vučićeva vlast je u silaznoj putanji i on i svi njegovi diktatorčići treba da razmišljaju kakvo će im biti prizemljenje. Svakoj vlasti dođe kraj. Da sam na njihovom mestu, mislio bih o danu posle – kako ću ljudima pogledati u oči, kako će institucijama koje će se dići iz pepela u koji su ih pretvorili obrazložiti svoja nedela. Pa ne mogu svi pobeći u inostranstvo. Oni koji su se ogrešili o ljude teško kršeći njihova ljudska prava – koji su otpuštali, pretili, tukli, ucenjivali, rušili, hapsili nevine, puštali krive, satanizovali, lepili mete na čela – moraće da odgovaraju, ovaj put grešku ne smemo ponoviti.

  • Zašto evropske vlade i Brisel povlađuju ovdašnjem režimu?

SJ: Socijalna pravda, dobrobit naših građana i demokratija u Srbiji nisu im baš prvi prioritet – imaju i prečih problema i zato pričaju o održanju “stabilnosti” na Balkanu, dakle – ne dirajte ništa dok se mi bavimo sobom. Neki od njih su direktno i učestvovali u izgradnji pojedinih naših lidera i stranaka i ne prihvataju odgovornost za pogrešne procene i projekte, žele da ih održe dok ne promene zaduženja, a posle će se problemima, nagomilanim, baviti neko drugi. Jasno je da su uzrok eventualne nestabilnosti upravo političke nadrielite koje sebe proglašavaju za garante mira, uvek je tako bilo. Ako im se zaljulja vlast, oni zaista jesu spremni da pokušaju da opet zatresu Balkan koji i drže rovitim da bi imali čime da plaše i nas i svet. Kao reketaši kojima plaćate da vas isti oni ne maltretiraju. Da li je slučajno što je Vučić blizak sa Gruevskim, dok u Srbiji pominje “makedonski scenario”? Kaže li nam to otvoreno da mu neće pasti na pamet da ikada preda vlast mirnim putem, pa mu je zato ne treba dirati?

  • Jesu li vas ovde sačekale optužbe nakon povratka?

SJ: Trudim se da ne čitam i ne slušam režimske propagandne letke, želim da sačuvam, koliko je to moguće, mentalnu higijenu. Ali ne bi oni lansirali lažne optužbe da ne postoji mala mogućnost da neko zaslepljen u njih poveruje i pomisli da će svojoj državi pomoći tako što će po tim optužbama nekom od nas presuditi. Zato ih i puštaju – da bi neko učinio ono što priželjkuju, a njima posle išle krokodilske suze, otkrivali spomenike. Kada Vučić na Dnevniku kaže “Haradinajevi Srbi”, kada njegovi tabloidi napišu “izdajnici, strani plaćenici, špijuni”, to su podmukli pozivi na linč.

Foto: Aleksandar Nakić
  • Mislite li da ćete jednog dana, uprkos svemu, postati predsednik Srbije?

SJ: Nije pitanje, nije ni bilo niti će biti, da li ću ja biti predsednik Srbije, već da li će iko moći da bude bilo šta i da živi pristojnim, dostojanstvenim životom, a da ne ljubi skute i plaća danak bahatoj, nedorasloj i nezasitoj družini na vlasti. U uređenoj zemlji neću imati ništa protiv da, na primer, puštam muziku na nekom radiju. Do tada, svako od nas, pa i ja, ima dužnost prema sebi, porodici i svojoj zemlji – da učini sve što može i najbolje zna da na ovoj istorijskoj stranputici Srbija ostane što kraće.

 

Intervju vodio: Ranko Pivljanin

 


Izvori:

Tekst: Blic

Foto: Sanja Knežević / Aleksandar Nakić