Škoro: Dati priliku građanima da čuju šta im se zaista dešava u državi

25. jul 2017. godine

Vladajući režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne dozvoljava da u medije prodre bilo kakvo zrnce istine i zbog toga je Pokret slobodnih građana pokrenuo inicijativu da se sa trgova širom Srbije “emituje” Slobodni dnevnik – rekao je u razgovoru za Danas član predsedništva Pokreta slobodnih građana Srđan Škoro.

On je istakao da je ono što je Aleksandar Vučić započeo devedesetih godina, uništavanjem medija drakonskim kaznama, sada praktično ostvario, stavivši sve medije pod sopstvenu kontrolu. Prema Škorovim rečima, predsednik Vučić je glavni urednik skoro svih medija u našoj zemlji, a svojom uređivačkom politikom kupio je “pravo na istinu”.

Član predsedništva pokreta Slobodnih građana ocenjuje da se zbog takve situacije u medijima, danas u Srbiji ne može čuti prava istina, pa ljudi nemaju pojma šta se zaista dešava u zemlji. LJudi se informišu preko društvenih mreža što, prema Škorovom mišljenju, nije dobro, dok se u klasičnim medijima ne može čuti ni reč opravdane kritike na račun vladajućeg režima.

– Pokret slobodnih građana je pokrenuo inicijativu “Slobodni dnevnik”, ali ne sa željom da ga mi kao članovi pokreta uređujemo. Jednostavno, kod građana smo prepoznali želju da se osećaju slobodnim kao i da čuju istinite vesti o svom gradu i državi. Na lokalnom nivou, slobodni novinari i građani baviće se problemima koji ih direktno tište i dešavaju se pred njihovim očima, a o kojima ne mogu ništa da čuju u kontrolisanim medijima – istakao je Škoro.

Kako je kazao, građani su sa oduševljenjem prihvatili njihovu ideju da se samoorganizuju, jer očigledno ne postoji drugi način da se objektivno informišu. Škoro očekuje da će Slobodni dnevnici zaživeti u mnogim gradovima a članovi pokreta biće tu da se odazovu eventualnim pozivima za gostovanje, da daju savete i organizuju akcije.

– Kako su ljudi koji će praviti te dnevnike upućeni jedni na druge, oni će međusobno razmenjivati informacije iz mesta u kojima žive kako bi ljudi u celoj Srbiji konačno mogli da čuju šta im se zaista dešava u državi. Planirana su i uključenja reportera i mnogo detalja kao u klasičnom dnevniku. LJudi, naročito u velikim gradovima, veoma malo znaju šta se dešava u manjim sredinama, osim posredstvom ličnih kontakata, te nam je cilj da to promenimo – naglasio je Škoro.

Prema njegovom mišljenju, u stanju potpune blokade medija u Srbiji inicijativa Slobodni dnevnik je nužna i potpuno opravdana. Potrebna je samo dobra volja građana koji se osećaju slobodnim i spremnim da se pojave na trgovima, kako bi učestvovali u jedinstvenim objektivnim informativnim emisijama na otvorenom.

Prvi Slobodni dnevnik “emitovan” je prošlog petka na gradskom trgu u Kikindi pred oko stotinak okupljenih. Tom prilikom građani su mogli da čuju vesti iz lokalne sredine kojih nema u etru, a okupljenima su se obratili predsednik pokreta Slobodnih građana Saša Janković, profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, Nebojša Milenković i Branislav Guta Grubački.


Izvori:

Tekst: Dnevni list Danas

Đuričko: Ja moram da govorim, jer neko drugi ne sme

Nikola Đuričko, glumac i osnivač Pokreta slobodnih građana, za Danas o razlozima za angažovanje u okviru Pokreta, o inostranoj karijeri, predstavi “Don Kihot”, novom filmu “Pijavice”…

Kao što smo ponosni na naše igrače u NBA, tako treba da budemo ponosni i na naše glumce koji igraju na Zapadu

Uvek se sve svede na novac. Ne mogu da kažem da je neko talentovaniji od nas. Prosto, ljudi na Zapadu imaju više novca za film i samim tim traže profesionalizam. Pa Makedonija i Hrvatska imaju veće budžete od nas, što samo govori o odnosu tih zemalja i našem odnosu prema kinematografiji. Mi bismo hteli da budemo ponosni na naše autore, ali ako se ne ulaže u film, biće jako teško, kaže u razgovoru za Danas glumac Nikola Đuričko.

On je na Festivalu evropskog filma Palić bio u žiriju koji je ocenjivao najbolja ostvarenja evropske kinematografije. Govoreći o odnosu srpskog i evropskog filma, Đuričko ističe da mi od ostvarenja “Crna mačka, beli mačor” Emira Kusturice nismo imali film u zvaničnoj selekciji nekog velikog festivala. “Imali smo u raznim pratećim programa, ali ne i u zvaničnom programu Kana, Venecije, Berlina… To bi trebalo da bude neki naš zadatak i cilj ka kome bi trebalo da se krećemo. Ali da bismo tamo stigli, mi prvo moramo da gajimo autore koji pišu, koji razmišljaju, koji kreiraju svoj neki svet i vremenom prave svoj izražajni stil. A kod nas se meša zvuk i slika. Malo brojimo sedišta, malo je važno da li si bio na nekom festivalu… Oko nas su svi mnogo brže ukapirali taj sistem umrežavanja, fondova… Treba ljude malo ohrabriti. Verujem da tako srpska kinematografija može da se vrati na svoj put na kome je bila kada smo pripadali jugoslovenskoj kinematografiji”, dodaje glumac.

* Je l’ vaš put i cilj karijera u inostranstvu? Poslednje gde smo imali priliku da vas vidimo je serija “Genije” o Albertu Ajnštajnu na televiziji Nacionalna geografija…

– Naopako bi bilo da kažem da nije, a naopako bi bilo i da kažem da jeste. Ja volim da radim ovo što radim i volim da imam priliku da radim sa najboljima u ovom poslu. U nekom poređenju – ako se čovek bavi košarkom, normalno je da bi voleo da igra u NBA ligi. Tako i ja, zaista bih voleo da igram u NBA filmovima i serijama. To je moja želja. Dokle ćemo stići, ne znam, videćemo. Ali je to lep izazov i to je nešto što mene prilično hrabri. Voleo bih da ja ohrabrim svoje mlađe kolege da postoji ta mogućnost, da mi pripadamo tom nivou svetske kulturne razmene i da možemo da učestvujemo u tome.

* Postoji ta neka fama da Srbi u inostranstvu moraju da igraju negativce. Vi ste do sada pokazali da nije baš uvek tako…

– To je naš mali malograđanski pristup. Ja sam čitao gomilu intervjua mojih kolega koji su jako ružno pričali o Radetu Šerbedžiji, a ja mislim da bi mi svi trebalo da budemo jako ponosni na njega. Jer Rade je postavio jedan mali kočić i jednog dana ako neko opet stigne tamo moći će da zakači svoj lenger. Drugo, Rade nije otišao u Holivud, kako je neko rekao, da proda svoj rad, nego zato što smo ga mi oterali, ako ćemo iskreno. On je čovek izbeglica. Ja sam ponosan na uspeh svakog našeg glumca, pa ako hoćete i iz Hrvatske… jer sve kolege iz regiona zaista doživljavam kao “naše”. I svi delimo istu jezičku barijeru. Miloš Biković je napravio odličnu karijeru u Rusiji i super mu ide. I treba da budemo ponosni na to. Ali, kada neko radi u Rusiji, to je u redu, a na Zapadu nije u redu. To je jedan vrlo primitivan pristup i meni se čini da je to u stvari jedna mala ljubomora. Kao što smo ponosni na naše igrače u NBA, tako treba da budemo ponosni i na naše glumce i sve koji na bilo koji način nešto pomere u tom pravcu.

* U domaćoj kinematografiji poslednje što ste radili je film “Pijavice” Dragana Marinkovića. Film je nastao po vrlo zanimljivoj knjizi Davida Albaharija o društvenim pijavicama, koja itekako ima veze sa našom savremenošću… Je l’ tako i u filmu?

– Ima negde, mada se film dešava početkom devedesetih.

* Nama su u poslednje vreme 90-e jako bliske…

– Mi nikako da se iskobeljamo iz 90-ih i nikako da se dogovorimo šta se tu dogodilo. Razumem da smo emotivni ili da ne znamo sve informacije, ali mislim da je to zastrašujuće za mlade ljudi koji od toga dobijaju samo neku kakofoniju, što ih odvodi u jednom pogrešnom pravcu. Mislim da treba, koliko god to mučno bilo, suočiti se sa istinom i saopštiti je. Mislim da treba da saznamo i ružno i lepo i strašno i tužno – sve što se desilo. Koliko god to bilo bolno i možda zastrašujuće po nas. Ali to je jedini način da se demontira želja ljudi koji su u tome učestvovali da sakriju od nas šta je zaista bilo. Moguće je da je sve kako nacionaliste tvrde, ali ‘ajte da to vidimo. To je kao iz psihologije. Ako imate nešto o čemu ne sme da se priča, to je trauma. A kod nas je to baš mega zabranjeno. Ja sam par puta rekao neke prosto-proširene rečenice i pojavio sam se na spisku antisrba. A ja zaista mislim da su moje izjave čak bile krajnje umerene. Ali tako je uvek jer je to bolno mesto. To je kao alkoholizam u nekoj porodici. Vi morate reći da je neko alkoholičar… morate se suočiti s tim. Daj da vidimo kako se to leči. Daj da vidimo šta si ti uradio pod dejstvom alkohola, kakvu si glupost napravio. To nije nikakva obest, nikakav bezobrazluk… to je jedini put isceljenja ovog društva da bi nam bilo bolje, a mi smo jedno istraumirano društvo.

* Dostojevski je rekao da Don Kihot ne treba da bude smešan nego strašan. Ko danas treba da se plaši Don Kihota?

– To jeste činjenica. Iskreno, ja mislim da je to neko zdravo tkivo ovog društva. To su svi ti ljudi koje stalno sklanjaju u stranu. To su svi ti ljudi na koje viču. To su svi ti koji su ovde večita manjina. To je taj nesrećni Rekom ili neki ljudi koji su bili protiv rata. LJudi koji su sada za pomirenje sa našim susedima. Za učestvovanje Srbije u evropskim tokovima. Prihvatanje toga da je Srbija deo evropske kulture i da mi moramo učestvovati na to prostoru i da ne postojimo nigde drugde nego samo u Evropi. To je Don Kihot. To je njegov posao i to su donkihoti. Oni jesu strašni. Ja ispadam Don Kihot, a ja za sebe zaista ne mislim da sam to. Ja ne mislim da sam neki stari čika sa nokširom na glavi. Ne vidim sebe tako. Ja sam movie star. A ja ispadam to, jer samo izgovaram neke prosto-proširene rečenice.

* Da li je predstava na početku bila maltene zabranjena zato što ste, kako kažete, izgovarali neke prosto-proširene rečenice?

– Jeste. To je tek druga tema – to što mi ljude drugačijeg mišljenja i drugačijeg političkog stava doživljavamo kao neprijatelja. Nemamo tu kulturu dijaloga gde možeš da kažeš da ne misliš tako nego potpuno drugačije i da te neko sasluša. Kod nas si odmah neprijatelj države. To je vrlo komplikovano. Ali meni se čini da je to opet iz straha. Zato je Don Kihot strašan. Zato što on govori istinu, zato što je u potrazi za istinom. To je taj Don Kihot u svakom čoveku kod nas. Ja mislim da su ljudi kod nas samo zavedeni nekim pričama i glupostima. Činjenica je da se direktor te ustanove malo uplašio, ali je nekako i on to trapavo izveo pa je ispalo da je to zbog novca. Onda smo mi rekli da nema veze, mada smo mi profesionalni glumci, mi živimo od toga. Ali dobro, nema veze. Mi volimo Don Kihota toliko i verujemo u tu predstavu da ćemo i za džabe da je igramo. Mi smo finansirali to. Sve smo uradili za džabe i o svom trošku, jer je naša odluka bila da mi to ipak odigramo. Meni se činilo da je mnogo bolji štos da odigramo, nego da ne odigramo i da ostane fama da je ukinuto. Da odigramo makar i na silu. Tako se i dogodilo, pošto se ispostavilo da neće biti dalje saradnje.

* Predstava nije dobila novac na konkursu Ministarstva kulture…

– Oni su dobili novac za taj projekat ranije. Mi nismo ni počeli da vežbamo.

* Pa šta se onda desilo…

– Ne znam, neću ni da ulazim u to. Možda nisu dobili sva sredstva, ali su dobili deo. Nikad, bar ja – a radili smo već “Ubiti Zorana Đinđića” tamo – nisam otišao u Fabriku SKCNS da radim za lovu. Znao sam da ćemo biti u minusu. Meni supruga kaže da smo kao neki amateri. U pravu je. Ona ne želi da uvredi, nego da saopšti kako jeste. To ima neki nivo amaterske trupe. Mislim da nije fer da oni prebacuju razgovor na pitanje novca. Mogli smo da se dogovorimo. Mislim da je to politička odluka i da je to više bio neki strah apriori. Neka autocenzura. Nego da je neko njima javio: “Zašto da mi sad prva stvar bude ‘Đuričko igra Don Kihota’. Pusti ga, on je sad tamo”. Bili su izbori blizu. Ali kod nas je non stop ta neka izborna panika. To nikako da nas relaksira.

* Šta će se dalje događati sa tom predstavom?

– Mi ćemo opet igrati, ako odlučimo da se igra. Oni nas nisu kupili niti su nas izmislili na bilo koji način. Mi njima ništa nismo dužni, oni nama jesu dužni. Mi smo slobodni da to igramo gde hoćemo. Imamo ponuda, ali to sad opet treba probati i opet ući u taj mod amaterske trupe.

* Je l’ to sve pokazuje da se vlasti plaše umetnika i umetnosti?

– Ja ne mislim da oni to uopšte prate, da mi imamo tu vrstu značaja.

* Eto sve što se desilo sa Sterijinim pozorjem, pa sa Vasilom Hadžimanovim… Stvara se fama…

– Ne, Sterijino pozorje je ispolitizovano, po mom utisku. Ja mislim da je žiri imao želju da skrene pažnju na tešku poziciju u kojoj se nalazi pozorište, a ispalo je dosta trapavo da su uvredili kolege. Ispalo je bez veze i nije postignut efekat koji su oni hteli. To je moj utisak. Ali napravila se politika od toga. A veća je politika da je recimo Vasilu ukinut koncert. Ali to je ista priča kao što meni nisu dali da igram tamo ili to što mi se desilo da sam pokušao da se raspitam za neki svoj stand up šou u Domu omladine, gde su mi rekli prvo da može, a onda je Upravni odbor rekao da ne može, da nemaju nijedan slobodan termin. U septembru, oktobru, novembru… kad god? Ali ne. Meni se ne čini da nas se političari boje. NJih baš briga. Oni nit nas gledaju, jer ko zna šta oni gledaju. Oni ne gledaju ništa, niti čitaju išta. Ali naši kulturni saradnici koji su postavljeni na neke pozicije od strane vlasti, oni pokazuju jednu vrstu odsustva kičme i neki apriorni strah da će neko da im kaže nešto ako se bilo ko, ko opoziciono misli, pojavi u nekoj kulturnoj ustanovi. To je jedna opšta šarada.

* Hoćete li bez obzira na sve to nastaviti da se angažujete u Pokretu slobodnih građana?

– Meni je to neminovnost. Ja mislim da kao slobodan čovek koji ima više od 18 godina imam puno pravo da se politički angažujem, ako mi je do toga. Ne samo to. Kao slobodan čovek mislim da treba da iznosim svoje mišljenje. Imam utisak da delim sve vrednosti ovog trenutka sa Pokretom slobodnih građana. Imam punu želju da im pomognem, jer jedino kroz takvu vrstu udruživanja možemo da napravimo neki preokret. Ja opet punu podršku dajem i svojim kolegama koji vole da budu slobodni i nezavisni, ali ne dajem punu podršku svojim kolegama koji neće ni reč da kažu zato što znaju da će možda nešto da im otkažu. Mislim da ja, kao slobodan čovek, neću umreti od gladi ako mi Dom omladine ne da veče za stand up i ako mi SKCNS ne da da igram “Dok Kihota”. Ja baš zato moram to da govorim jer mogu, a neko drugi ne sme. Ja nisam nešto naročito hrabar. Moguće je, kad bi i mene imali u šaci, da bih sad govorio nešto drugo. Ali pošto me nemaju, imam puno slobodu da kažem da se s tim ne slažem i da ne mislim da je sve božanstveno. Imam puno pravo na to.

Umetnost je neminovno protiv sistema
Mislim da mi koji se bavimo kulturom moramo da budemo solidarni, ma koliko je neko zaljubljen u SNS ili bilo koju drugu opciju. Mislim da to ne sme da bude ono što odlučuje o našoj saradnji ili ne. I mislim da treba da pokažu malo samostalnosti i malo hrabrosti u svom delovanju. Mi smo za vreme Slobe radili neke dosta bizarne stvari na Radio-televiziji Beograd i šalili smo se vrlo tvrdo po raznim pitanjima. Bilo je tu urednika koji su negodovali i govorili “nemojte o tome”. Ali ja mislim da umetnost mora da bude provokativna. Da ona ne sme da bude u korist establišmenta jer onda ona postaje pamfletska i postaje flert. Mislim da to nije to. Umetnost je neminovno protiv sistema. Ona je sama po sebi oslobađajuća. I Don Kihot je takav. Servanates je tako pisao. Ja ne mogu da kažem da on navija za SNS ili Demokratsku stranku. Za jednog ili drugog.


Izvori:

Tekst: Dnevni list Danas

Janković: Ova vlast nas vraća u preddržavno stanje samopomoći

22. jul 2017. godine

Autorski tekst predsednika Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića za dnevni list Danas.

Nasilnika ponekad možete rečima odgovoriti od nasilja, ali morate, u krajnjem, biti spremni da se branite.

Grupa mladića koja nasmrt pretuče čoveka na letovanju. Ubistva žena i deteta ispred centara za socijalni rad.

Komunalna policija koja fizički maltretira novinare, ljude bez autobuske karte, posle čije intervencije čovek za tezgom doživi infarkt. Agresija, govor mržnje, nasilje sa naslovnih strana tabloida. Mobing. Vršnjačko nasilje u školama, Aleksa. Mala Tijana. Fudbalski huligani jači od države. Rijaliti na TV programima. Prebijeni i kidnapovani odbornici na lokalnim izborima, karantini. Crni džipovi bez tablica, obrijane glave na širokim vratovima. Paljenje ambasada. Bris Taton. Ubistvo osuđenog koji nikad nije poslan na izdržavanje kazne, sa telohraniteljem iz državne službe. “Mlad i lep muškarac” atentator na Beka, “97 pucača” u Jajincima. Obezbeđenje “inauguracionog” skupa koje davi novinare. Konstantna verbalna agresija u Narodnoj skupštini. Brecanje na novinare. I na ministre, gradonačelnike, posebno pred kamerama. Fantomi iz Savamale. Konstantna verbalna agresija prema javnosti. “Tuci koga hoćeš, ali u svojoj kući.” A Srbija je naša kuća.

Nasilje svuda oko nas nije incident, već pravilo. Teatralne najave povećavanja kazni ne vrede – ljude od nasilja ne odvraća još veća kazna, već izvesnost da će biti kažnjeni – kome je puno pet godina u zatvoru, puno mu je i tri. Ali ako zna da zatvor može da izbegne, kao Aleksandar Stanković (Sale Mutavi), ne smeta mu ni 12, doživotna robija, smrtna kazna…

Pre tačno tri godine, NIN-u je objavio autorski tekst “3D za građane Srbije”, čiji deo glasi: “Treće D (dekonfliktizacija), možda najbitnije i najhitnije, jeste smirivanje narastajućeg društvenog konflikta. Na nedavnom javnom skupu u beogradskom Domu omladine mogla se gotovo fizički dodirnuti netrpeljivost između pojedinih pristalica vladajuće stranke i dela ostalih učesnika, kritički nastrojenih. Tu je i treća grupa – u sve, razočarani koji upadljivo ćute, stežući prazan novčanik. U Srbiji se ubrzano stvaraju svetovi između kojih antagonizam raste. Nacionalno jedinstvo ne znači jednoumlje, već dinamiku u kolektivitetu koji njegovi članovi, bez obzira na razlike u mišljenjima, podjednako i s pravom doživljavaju kao svoj. Proglašavanjem neistomišljenika za neprijatelje i izdajnike, ne jača se, već se cepa nacionalno jedinstvo i to na način koji vodi konfliktu. Umesto atmosfere sukoba, moramo graditi, uporno i dugo, a početi odmah, atmosferu dijaloga u kojoj neistomišljenici nisu protivnici koje treba pobediti, već učesnici zajedničkog društvenog procesa u kome se iz različitih uglova vide različiti kvaliteti i problemi, i u kome postoje različiti, nekad i suprotstavljeni predlozi kako stanje unaprediti.”

Tri godine kasnije, svestan sam da moj predlog vlast nije prihvatila. Nije, jer svoj položaj moći upravo zasniva na konfliktu. Njime preti, stvara ga, manipuliše njim i iskorišćava ga. Logično, ne seče granu na kojoj sedi. Ukidanjem institucija, vladavine prava, elementarne sigurnosti, Srbiju ova vlast vraća u preddržavno stanje, u period samopomoći.

Nasilnika ponekad možete rečima odgovoriti od nasilja, ali morate, u krajnjem, biti spremni da se branite. Da branite svoje pravo da preživite, zaštitite svoju porodicu, način života, svoje dostojanstvo, budućnost, svoju slobodu… A da se naš život ne bi sveo na stalni konflikt i da se aktivirate. Da, politički. Da učestvujete u promeni destruktivne vlasti i u ponovnom stvaranju institucija i države.


Izvor:

Tekst: Dnevni list Danas

Pokret o budućim izmenama Ustava

21. jul 2017. godine

U organizaciji Ministarstva pravde danas je održana prva javna rasprava o budućim izmenama Ustava. Učešće u raspravi uzeo je i Pokret slobodnih građana, koji je i na ovaj način nastavio borbu za poboljšanje sadašnjeg Ustava. Ministarstvo pravde je na početku imalo prilično rigidan stav i tražilo da učesnici govore isključivo o svojim pismenim predlozima, jer bi se na taj način izbegla prava rasprava.

Pokret slobodnih građana je kritikovao takav stav Ministarstva, jer je odsustvo debate i razmene argumenata obeležje diktature. I ostali učesnici su imali isti stav.

U ovakvoj situaciji Ministarstvo pravde nije uspelo da sprovede svoje namere, pa se u pojedinim momentima žučno raspravljalo oko najvažnijih pitanja izmene Ustava.

Sledeća javna rasprava zakazana je za septembar 2017. godine.

Solidarnost sa vatrogascima

21. jul 2017. godine

Pokret slobodnih građana poziva gradjane Beograda i Srbije da večeras u 19.30 sati na beogradskom Trgu Slavija pokažu solidarnost sa vatrogascima koji rizikuju živote spašavajući ljude i imovinu. Vatrogasci se večeras na tom mestu okupljaju radi podrške svom kolegi koji je zadobio teške opekotine gaseći pozar na Ada Huji.

Ljudski je da onima koji nam pomažu kada nam je najteže pokažemo solidarnost kada je njima najteže. Hrabrom vatrogascu izgorelo je 70 odsto kože, najmanje što možemo je da budemo sa njima i njihovim porodicama u najtežim trenucima.

“Slobodnim Dnevnikom” protiv medijskog mraka

20. jul 2017. godine

U uslovima medijskog mraka počinje sa radom Slobodni dnevnik koji će se “emitovati” sa trgova i u kome će ljudi od slobodnih novinara moći da čuju istinu o onome što se događa u njihovom gradu, pokrajini, državi, svetu. Prvi Slobodni dnevnik počeće sutra, u petak, 21. jula 2017. godine, na Gradskom trgu u Kikindi, u 19.30 časova.

Pokret slobodnih građana podržaće organizovanje “Slobodnih dnevnika” širom Srbije.

Za “Slobodni Dnevnik” nije potrebna pretplata, već samo žeđ za istinom i dobra volja. Pokret poziva sve slobodne novinare i  građane da nam se jave na [email protected] i pomognu u pravljenju onakvog Dnevnika kakav bi trebalo da gledaju na Javnom medijskom servisu.

Janković: Vučić za jedan dan potrošio više nego ja za celu kampanju

19. jul 2017. godine

* “Dok sam ja podneo ostavku, Aleksandar Vučić je na najgrublji način zloupotrebljavao funkciju premijera”

Neprilično je da Maja Gojković uopšte upoređuje Vučića i mene, kaže za Danas Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana.

On tako komentariše izjavu predsednice parlamenta da je Jankovićev rezultat na predsedničkim izborima ocena građana njegovog rada kao zaštitnika građana, dok je rezultat Aleksandra Vučića ocena rada njega kao premijera.

Gojkovićeva je gostujući juče na televiziji Pink istakla i da je Janković na predsedničkim izborima osvojio “15 odsto glasova, a Vučić 40 odsto više”. Rekla je i da će izborom novog ombudsmana ta funkcija dobiti smisao i sadržaj zbog kog je ta institucija i osnovana a to je da se bavi zaštitom građana, a ne politikom. Prema njenoj proceni, na današnjoj sednici parlamenta najviše će se polemisati o zaštitniku. Kako je navela, manje će se pričati o kandidatu za budućeg zaštitnika Zoranu Pašaliću, a više o bivšem ombudsmanu Saši Jankoviću, sada lideru opozicionog PSG.

Janković kaže da su slobodni građani Vučiću rekli “ne”.

– Gledajući koliko je zloupotrebio svoju i sve druge funkcije u državi, koliko je novca građana Srbije potrošio za svoju kampanju, kakav je medijski mrak i propagandu zaveo, koliko je građane držao u strahu i koliko je velika izborna krađa bila, Aleksandru Vučiću su slobodni građani rekli veliko “ne” na izborima. To se najbolje vidi po rezultatima izbora u inostranstvu, gde njegova prisila nije dopirala, ukazuje on.

Prema Jankovićevim rečima, posebno je neprijatno za Vučića da se poredi sa njim.

– Dok sam ja podneo ostavku na dužnost zaštitnika građana još pre nego što su raspisani izbori, Aleksandar Vučić je na najgrublji način zloupotrebljavao funkciju premijera pre, za vreme i posle izbora. Beskrupulozno je i protivzakonito trošio ogromne državne resurse na svoju ličnu kampanju, svaki organ vlasti koji su naprednjaci zaposeli, a to su praktično svi u zemlji, bio je finansijski i kadrovski angažovan… Za jedan jedini dan trošio je na svoju reklamu više nego što sam ja potrošio u celoj kampanji”, kaže Janković.

– Pranje novca kroz “dobrovoljne” uplate od 40.000 dinara, pretnje otkazima, otimanje poslova privrednicima, gašenje medija i potčinjavanje javnog televizijskog servisa, nezakonit sastav RIK, žmurenje REM, tabloidni progoni, najprljavija kampanja čak sa mojim lažnim flajerima i na kraju – “peglani” listići i izborna krađa čije je primere dr (Nebojša) Stefanović morao da objašnjava “šalama” predsednika biračkog odbora. Neprilično je da Maja Gojković uopšte upoređuje Vučića i mene. Uopšte, neprilično je da Maja Gojković kaže bilo šta – zaključuje Janković.


Izvori:

Tekst: Dnevni list Danas

Šta je Vučić radio dok je gorela američka ambasada?

18. jul 2017. godine

Pokret slobodnih građana ocenjuje da se najozbiljnije moraju proveriti tvrdnje Saše Mirkovića, bivšeg bliskog saradnika Aleksandra Vučića, koji tvrdi da je Vučić saučestvovao u organizovanju paljenja američke ambasade 2008. godine.

Mediji su preneli pitanje Mirkovića Vučiću “da li se seća šta je radio na dan mitinga “KOSOVO JE SRBIJA” 2008 god. posebno sa ambasadom SAD-a? S kim je koordinisao akciju iz Narodne skupštine Republike Srbije, ko je bio sve u prostoriji i ko mu je prenosio poruke, do jednog šefa kabineta u Vladi RS. Ima nas koji to nismo zaboravili”, rekao je Mirković i dodao da je na čelu Srbije čovek koji nam je sa velesilom kao što je Amerika napravio problem, koji godinama košta sve građane Srbije.

S obzirom na dugogodišnju saradnju Mirkovića i Vučića, ove tvrdnje se moraju proveriti, ali ne na način da Vučića ponovo ispituje dr Stefanović, već ozbiljno. Organizovani kriminalni akt prilikom koga je poginuo jedan čovek već deceniju predstavlja prepreku razvoju bilateralnih odnosa sa SAD.

Opštenarodno nezadovoljstvo na pomolu

17. jul 2017. godine

Pokret slobodnih građana ocenjuje da se u zemlji ozbiljno nagomilavaju problemi i da Vlada na čelu sa Anom Brnabić ne pokazuje ni kapacitet ni volju da ih rešava i obezbedi normalan život i poštovanje zakona.

Opravdani radnički i drugi protesti vode opštenarodnom nezadovoljstvu za koje vlast optužuje opoziciju i obračunava se s njom, a ljude drži u strahu od još goreg stanja. Pokret poziva Anu Brnabić da počne da se ponaša kao predsednica Vlade; da stane u zaštitu prava radnika i rukovodi se zakonom, a ne koorporativnim interesima; da odmah, kao prvi korak, zameni najnesposobnije i najnestručnije ministre – dr Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vulina, da smanji neracionalno velik i preskup broj ministara i državnih sekretara, uvede red u javna preduzeća i tako priliku koju je nezasluženo dobila počne da koristi za Srbiju, a ne za svoj CV (biografiju).

Pokret slobodnih građana traži od Vlade da prekine medijski mrak u Srbiji, posebno na nacionalnim frekvencijama; da prestane da na najvažnije državne funkcije postavlja partijske aparatščike i da skloni nesposobne i opasne kadrove kako bi se do narednih izbora, na kojima će ova vlasti biti smenjena, izbegao potpuni društveni i državni kolaps.

Pokret takođe podseća da predstave za javnost poput hapšenja 360 nepovezanih ljudi odjednom ne mogu da zamene plate, lekove, hranu, ljudsku bezbednost, normalan rad institucija, informisanje, vladavinu prava i pravnu sigurnost.  Ana Brnabić za sada ne pokazuje ni autoritet ni znanje potrebno da vodi Vladu, a u Vladi nema jedinstva, iskrenosti i stručnosti koje su potrebne da bi se vodila državna politika, što je njen ustavni zadatak.