Kako je počelo

Početkom februara, Saša Janković podneo je ostavku na dužnost Zaštitnika građana i najavio kandidaturu na predsedničkim izborima. Tom prilikom Janković je izjavio: “Odlučio sam da se kandidujem za predsednika Republike Srbije kako bih toj instituciji povratio smisao i ona bila garant da će sve druge institucije biti u službi građana, a ne jednog čoveka. Kandidovaću se da bih vratio osmeh, dostojanstvo i budućnost građanima Srbije. Želim da u ime svih građana budem predsednik kao zaštitnik Srbije svih nas.”

Saša Janković je bio prvi Zaštitnik građana Republike Srbije, institucije koja kontroliše pravilnost postupanja organa vlasti i, kada je potrebno, daje preporuke za otklanjanje grešaka i unapređenje njihovog rada. Zaštitnik građana ne može da zameni tužilaštvo i sud koji utvrđuju krivična dela i prekršaje, ali može značajno da pomogne unapređenju poštovanja prava građana od strane državnih organa, što je Janković predano radio.

Pokrenuo je 9.813 postupaka kontrole državnih organa, uputio 3.866 preporuka za otklanjanje nedostataka u njihovom radu, kao i 229 zakonskih inicijativa kojima bi se prava građana unapredila boljim sistemskim rešenjima.


Zašto su od Saše Jankovića pravili državnog neprijatelja

Medijski linč Saše Jankovića počeo je krajem 2014. godine nakon što je po službenoj dužnosti kontrolisao rad vojske i policije tokom Parade ponosa, kada je Žandarmerija pretukla premijerovog brata Andreja Vučića. Premijerov brat se nalazio u nezakonitoj pratnji vojne policije – Kobri kada je došao u sukob s policijom, zahtevajući da prođe kroz kordon. Nakon što je utvrdio nepravilnosti u radu, Janković je podneo krivičnu prijavu i protiv policajaca i protiv pripadnika Kobri. Tokom tog postupka, ministarstvo odbrane je opstruiralo rad Zaštitnika građana odbijajući sastanke i dostavu dokumenata.

I Vojnobezbednosna agencija je uskratila Zaštitniku građana zakonsko pravo da kontroliše rad te službe. Janković je zbog toga javno citirao dokument iz koga se vidi da su vojni obaveštajci nezakonito pratili aktivnosti opozicionih stranaka, što je naknadno priznao i ministar odbrane.

Od tih dešavanja do danas, vlast Srpske napredne stranke neprekidno se obračunava sa Sašom Jankovićem. Tabloidi bliski Aleksandru Vučiću proglašavaju ga izdajnikom države, stranim plaćenikom, pa čak i ubicom. Janković se nije dao ni uplašiti ni pokolebati. Na kraju opisanih postupka, dao je preporuke za smenu ministra odbrane i direktora Vojnobezbednosne agencije.

Saša Janković je i u slučaju “Savamala”, uprkos snažnom otporu izvršne vlasti, jedini od državnih organa u rekordnom roku nedvosmisleno utvrdio namerne i organizovane propuste policije i komunalne policije, koji su drastično ugrozili prava građana i funkcionisanje pravnog poretka u Srbiji.


Otvoreno pismo predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću

U javnom obraćanju građanima Srbije, u direktnom prenosu na svim nacionalnim TV kanalima, između ostalog, rekli ste za mene i više drugih osoba da smo „apriori protiv države i svog naroda“ – oni zbog toga što su nekad bili na vlasti, a ja što sam, kao zaštitnik građana, tada bio „veoma zadovoljan pravima manjina“…

Označili ste, pred celom srpskom javnošću, više građana Srbije, uključujući i zaštitnika građana za protivnike države i svog naroda. Sa istinitošću takve užasne ocene ne želim da polemišem, zbog njene očigledne besmislenosti. Međutim, dužni ste, morate da vodite računa da ni o kom građaninu Srbije nemate pravo da kažete takvo nešto. Niko to pravo nema, a Vi poslednji.

Sve i da sam, ili neko drugi od navedenih, u prošlosti menjao svoje stavove za 180 stepeni, prebrojavao građane po etničkoj osnovi u srazmeri 1 prema 100, dobijao stan od države dok je bombardovana, bio ministar informisanja dok su vlasnici novina ubijani ili da danas gazim i preuzimam nadležnosti svih državnih organa i institucija, kao što je to slučaj sa Vama, ne biste smeli da nam kažete da smo protivnici države i naroda. Takav rečnik sa takvog mesta, znak je totalitarnosti, a ne demokratskog uređenja…

Srbija zaslužuje više i bolje od ovakvog načina vršenja vlasti, Srbija zaslužuje dostojanstvo i čestitost.