Janković za Blic: Vučićeva vlast je na silaznoj putanji

Piše Ranko Pivljanin, novinar Blica: Saša Janković je na predsedničkim izborima pokazao da je 15 odsto birača za normalnu, pravnu državu. Ako tome dodamo da ih još petnaestak odsto, zgađeno srpskom politikom, nije izašlo na izbore ali slično misli, onda ima nade da ćemo, možda, jednog dana živeti u državi čije institucije nisu uzurpirane.

Foto: Sanja Knežević

Janković uspostavljanje takvog sistema vidi kao sopstvenu političku misiju i kaže da će se za to boriti. Sanja Srbiju u kojoj neće biti bitno ko je predsednik ili premijer, a on bi u takvoj zemlji mogao da radi i kao di-džej. Možda je stvarno vreme da promenimo ploču.

 

  • Slegla se postizborna prašina. Šta je prekrila?

SJ: Laž. Nasilje. Prevaru. Entuzijazam. Nadu što smo pokazali da je uprkos svemu bilo i biće moguće. Razočaranje zbog propuštene, otete prilike da povučemo ručnu kočnicu na putu ka provaliji.

  • Dokle ste stigli sa formiranjem političkog pokreta?

SJ: Futur je prečesto u upotrebi u našem javnom životu. Govoriću radije kada bude gotovo. Vrlo brzo.

  • Možete li vi biti stožer konzistentnijeg opozicionog delovanja?

SJ: Ne trudim se da se nametnem za lidera opozicije. To pojedinci vide kao nedostatak mog političkog iskustva da “iskoristim priliku”, a ja kao dokaz da oni ne mogu da promene svoje političke manire koji su s razlogom prezreni. Iako je to mnogo teže, verujem i pokazalo se da je moguća i korisnija saradnja od daljeg cepanja, bilo iznuđenog objedinjavanja opozicione scene, bilo stava “samo ja to mogu”. Nijedna “stara” stranka ili lider nemaju “ucenjivački potencijal”, niti budućnost Srbije zavisi od njihove revitalizacije penjanjem na talas energije novog demokratskog bloka. Potpunu novu političku organizaciju ćemo podići, a da li će je rukovodstva starih videti kao protivnika, konkurenciju, naivčinu koju treba iskoristiti ili će se okrenuti iskrenoj saradnji radi smene loše vlasti i izlaska Srbije iz pretpolitičkog društva – vreme će pokazati.

  • Šta je bilo sa vašim predlogom za drugačiji rad u Narodnoj skupštini?

SJ: Za sada nije bilo dovoljno sluha za sugestiju da se način rada opozicije tamo bitno izmeni i da se paralelno sa Majinim parlamentom napravi Narodni, pa pokaže kako bi rad demokratske i relevantne Narodne skupštine mogao da izgleda. Nastavljeno je po starom, bez obzira na to što poverenje građana u tu instituciju godinama tone. Još taj predlog može zaživeti.

  • Sa kime ćete sarađivati?

SJ: Sa svakim, bez obzira na veličinu, ko iskreno deli civilizacijske i demokratske vrednosti koje su nam ugrožene i ko ne sarađuje ili ne priželjkuje otvorenu ili prikrivenu saradnju sa sadašnjom vlašću.

  • Ima i onih čiju ste podršku odbili, poput LDP-a i LSV-a.

SJ: Nikad nisam govorio o tim strankama, odbio sam podršku njihovih predsednika – Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka – ni jedna nije bila iskrena i to se brzo i dokazalo. Ponovo bih to učinio naravno. A stranke su mnogo više od njihovih lidera, ma šta oni o sebi mislili. Drago mi je zbog svakog glasa iz svake od tih stranaka, verujem da ih je bilo dosta.

Foto: Aleksandar Nakić
  • Šta uraditi da se kredit iz ovih izbora ne istopi?

SJ: Ne mislim o čuvanju kredita. Ako ga imam, stekao sam ga sledeći instinkt i postupajući u skladu sa uverenjima, a ne gledajući u ankete javnog mnjenja i slušajući političke gurue. Dakle, pratiću razmišljanja drugih i donosiću lične odluke bez obzira na davno napisani politički udžbenik koji su do sada najgori đaci naučili napamet i, pričajući jedno, radeći drugo a misleći treće, politiku gotovo potpuno obesmislili.

  • Postoji li opasnost da vam se na nekim idućim izborima dogodi nešto slično kao liderima opozicionih stranaka koje su na parlamentarnim izborima, na užas vlasti, prešli cenzus ali njihovi lideri na predsedničkim izborima nisu uspeli da ponove bar taj rezultat. O čemu se radi?

SJ: Pogotovo u opozicionom taboru, ne može se računati na puku poslušnost, stranačku disciplinu. Više nego ikad, ljudi su danas opoziciono nastrojeni iz uverenja, ne iz koristi ili pukog koračanja za vođom. Potceniti ih – put je u zaborav. I moju – ako i ja napravim tu grešku. Ima oko mene dosta ljudi koji se ne libe da me upozore na tu uvek prisutnu opasnost.

  • “Protest protiv diktature” se rasplinuo. Gde je preusmerena energija mladih?

SJ: Nisam siguran da je preusmerena, već samo utopljena u razočaranje što masovnost, duhovitost, pozitivnost i šetnja nisu zaustavili put ka otvorenoj diktaturi. Sutra će se protesti opet pojaviti, još silovitije, a ko zna šta će biti okidač. Režim čini ogromnu štetu ovoj zemlji što odbija da shvati koliko je protest iskren, što svoje građane naziva plaćenicima, konstantno se trudi da ih poveže sa nekakvim stranim službama, Sorosom, ubacuje među njih svoje agente, snima, pravi spiskove, pravi od ljudi navodne državne neprijatelje, pušta na njih Đukanoviće, Vuline i Vučićeviće da ih svojim jezicima opogane, da pevaju što on misli, a ne sme da kaže praveći se Evropejac u svom novom odelu.

  • Čini se da je vlast imala odličnu procenu u vezi sa protestima?

SJ: Ako je želela da ih reši, nije dobro uradila. Tačno je procenila da su bili spontani i da će spontano i oslabiti, možda prestati. Ali ih rešila nije, vratiće se još jači. Da ih reši u stvari i ne može, jer su ljudi izašli na ulice zbog suštine ove vlasti, a ona svoju suštinu ne može da promeni. To je autoritarnost destruktivnog tipa. Dakle, vlast je uradila najviše što je, kakva je, mogla – izmorila ih je i sada se trudi da ljude zaplaši, potkupi, diskredituje.

  • Bili ste u Briselu. Sa kim i o čemu ste razgovarali?

SJ: Sa mnoštvom poslanika i šefova poslaničkih grupacija u Evropskom parlamentu, sve sam ih već javno navodio. Sve ih je interesovalo stanje posle predsedničkih izbora, protesti i politički pokret koji predvodim. Bio sam iznenađen koliko su detaljno pratili prilike u našoj zemlji.

  • Kakav ste odgovor dobili na vašu tvrdnju da vlast u Srbiji “ruši sve vrednosti na kojima su sazdane Srbija i Evropa”?

SJ: To će vam oni reći kada budu spremni za to. A biće kada samovlašće i strahovlada svedržećeg premsednika Vučića (nije greška, imali smo precednika, sad imamo premsednika, čini mi se da je i Dragan Velikić skovao istu titulu) budu imali čvrstu alternativu. On to zna i zbog toga čini sve da onemogući njeno stvaranje. Propagandom, pritiscima, spletkama. Ali započeti društveni proces ne može da zaustavi. Vučićeva vlast je u silaznoj putanji i on i svi njegovi diktatorčići treba da razmišljaju kakvo će im biti prizemljenje. Svakoj vlasti dođe kraj. Da sam na njihovom mestu, mislio bih o danu posle – kako ću ljudima pogledati u oči, kako će institucijama koje će se dići iz pepela u koji su ih pretvorili obrazložiti svoja nedela. Pa ne mogu svi pobeći u inostranstvo. Oni koji su se ogrešili o ljude teško kršeći njihova ljudska prava – koji su otpuštali, pretili, tukli, ucenjivali, rušili, hapsili nevine, puštali krive, satanizovali, lepili mete na čela – moraće da odgovaraju, ovaj put grešku ne smemo ponoviti.

  • Zašto evropske vlade i Brisel povlađuju ovdašnjem režimu?

SJ: Socijalna pravda, dobrobit naših građana i demokratija u Srbiji nisu im baš prvi prioritet – imaju i prečih problema i zato pričaju o održanju “stabilnosti” na Balkanu, dakle – ne dirajte ništa dok se mi bavimo sobom. Neki od njih su direktno i učestvovali u izgradnji pojedinih naših lidera i stranaka i ne prihvataju odgovornost za pogrešne procene i projekte, žele da ih održe dok ne promene zaduženja, a posle će se problemima, nagomilanim, baviti neko drugi. Jasno je da su uzrok eventualne nestabilnosti upravo političke nadrielite koje sebe proglašavaju za garante mira, uvek je tako bilo. Ako im se zaljulja vlast, oni zaista jesu spremni da pokušaju da opet zatresu Balkan koji i drže rovitim da bi imali čime da plaše i nas i svet. Kao reketaši kojima plaćate da vas isti oni ne maltretiraju. Da li je slučajno što je Vučić blizak sa Gruevskim, dok u Srbiji pominje “makedonski scenario”? Kaže li nam to otvoreno da mu neće pasti na pamet da ikada preda vlast mirnim putem, pa mu je zato ne treba dirati?

  • Jesu li vas ovde sačekale optužbe nakon povratka?

SJ: Trudim se da ne čitam i ne slušam režimske propagandne letke, želim da sačuvam, koliko je to moguće, mentalnu higijenu. Ali ne bi oni lansirali lažne optužbe da ne postoji mala mogućnost da neko zaslepljen u njih poveruje i pomisli da će svojoj državi pomoći tako što će po tim optužbama nekom od nas presuditi. Zato ih i puštaju – da bi neko učinio ono što priželjkuju, a njima posle išle krokodilske suze, otkrivali spomenike. Kada Vučić na Dnevniku kaže “Haradinajevi Srbi”, kada njegovi tabloidi napišu “izdajnici, strani plaćenici, špijuni”, to su podmukli pozivi na linč.

Foto: Aleksandar Nakić
  • Mislite li da ćete jednog dana, uprkos svemu, postati predsednik Srbije?

SJ: Nije pitanje, nije ni bilo niti će biti, da li ću ja biti predsednik Srbije, već da li će iko moći da bude bilo šta i da živi pristojnim, dostojanstvenim životom, a da ne ljubi skute i plaća danak bahatoj, nedorasloj i nezasitoj družini na vlasti. U uređenoj zemlji neću imati ništa protiv da, na primer, puštam muziku na nekom radiju. Do tada, svako od nas, pa i ja, ima dužnost prema sebi, porodici i svojoj zemlji – da učini sve što može i najbolje zna da na ovoj istorijskoj stranputici Srbija ostane što kraće.

 

Intervju vodio: Ranko Pivljanin

 


Izvori:

Tekst: Blic

Foto: Sanja Knežević / Aleksandar Nakić

Podelite

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *