Janković za Magločistač: Srbija nije zemlja bez budućnosti

Bivši kandidat za predsednika Srbije, kako za sebe kaže, „nezaposleni građanin Saša Janković”, je u intervjuu za portal Magločistač rekao da su predsednički izbori u Srbiji oteti i da su bili sve samo ne slobodni i fer. On je govorio o budućem formiranju političkog pokreta, o tome da su izbori protekli pod medijskim pritiscima i zloupotrebom institucija. On, međutim, smatra da alternativa postoji, da „veliki broj građana zna da ovo što živimo nije u redu”, i da je glasao na drugačiji način. Govorio je i o građanskom protestu „Protiv diktature”, o najavi opozicije da će blokirati rad parlamenta, o odnosu predstavnika drugih evropskih država prema problemima u Srbiji, o pretnjama smrću koje dobija, o stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima, NATO kandidatima, Soroševima…

Da li to znači da će budući politički pokret na narednim izborima ponuditi alternativu građanima?

Mene obavezuje podrška stotine hiljada ljudi koji su glasali na predsedničkim izborima. Pokret koji je suštinski nastao na ovim izborima ima obavezu da taj optimizam i poverenje i to očekivanje građana pretoči u konkretnu delatnost koja će nam vratiti smisao institucijama i osmehe na našim licima.

Mislim da su se građani zasitili svega u Srbiji. Postoje različiti oblici pritisaka koji obezbeđuju da građani još uvek u velikom broju daju glas Aleksandru Vučiću i da se još pored tih datih glasova neki glasovi koji nisu dati takođe pripišu Aleksandru Vučiću. Znali smo unapred de će tako biti. Formalno i priznato od strane RIK-a oko 600.000 građana Srbije je glasalo za alternativu Aleksandru Vučiću u obliku predsedničke kampanje Saše Janković i potpuno je jasno da to nije statistička greška, ni šala, ni parodija, nego jedna alternativa. Moja dužnost i obaveza je da taj optimizam koji se stvorio kod građana Srbije konkretizujemo i realizujemo i jasno je da se to radi na izborima gde će pokret sasvim sigurno učestvovati na svim nivoima vlasti. Izbori su protekli pod medijskim pritiscima, finansijski neravnopravno, uz institucionalnu zloupotrebu, ali pored svega toga, pokazali smo da postoji alternativa, jedan veliki broj građana koji zna da ovo što živimo nije u redu, da je na izborima glasao na drugačiji način i da smo na pravom putu.

Predstavnici evropskih država odmah su čestitali Vučiću pobedu na predsedničkim izborima. Čini se kao da međunarodna zajednica zatvara oči i ne želi da vidi da se u Srbiji veliki broj građana pobunio i izašao na ulice zbog načina na koji su ovi izbori protekli.

Međunarodna zajednica vidi šta se dešava i to sve piše u njihovim izveštajima. Predstava koja se stvara je predstava ogromne podrške Aleksandru Vučiću. Predstavnici pojedinih zemalja i međunarodnih institucija možda i sami nisu sigurni koliko smo mi unutar Srbije spremni, rešeni i odlučni, odgovorni da zaista alternativu pretočimo u realnost. Ovo je civilizacijsko pitanje i mi se u ovom pokretu okupljamo na civilizacijskim osnovama i nikom od nas ne pada na pamet da sutra kada bude na vlasti krade na izborima ili da guši slobodu medija ili da uništava nezavisno sudstvo. Voleo bih da ne preduzimaju korake koji se lako mogu tumačiti kao podrška lošim procesima u Srbiji. A procesi u Srbiji su antievropski i antivrednosni. Na nama je da to promenimo kako naša zemlja izgleda. Stranci mogu da nam pomognu i ako pomognu, hvala im na tome, a mogu i da odmognu i to je njihovo pravo. Nema niko obavezu da gradi demokratiju u Srbiji sem nas samih. Aleksandar Vučić je postao moćan, ne time što je gradio nešto novo, nego time što je uništio u proteklom periodu svaku alternativu sebi. Međunarodna zajednica gleda šta je manje zlo. Sledeće nedelje idem u Brisel i razgovaraću sa nekim parlamentarcima u Evropskom parlamentu da im predočim da u Srbiji postoji alternativa. Ovi predsednički izbori su pokazali da ona postoji i to čak da se ne radi o izboru između dva zla, pa da vidmo koje je manje, nego postoji alternativa koja autentično veruje u evropske vrednosti i vrednosti upisane i u naš Ustav – vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, ravnopravnost građana pred zakonom, sloboda medija, socijalna pravda. I u situaciji kada budemo jasno pokazali da je ta alternativa realna, verujem da će biti više pomoći sa strane. Mi na institucije koje danas imamo ne možemo da se oslonimo… jer možemo da iznesemo još neki snimak izborne krađe, pa će opet ministar Stefanović da kaže – pa, ovo je foto-montaža, pa iznesemo još jedan, pa će biti porodična šala predsednika biračkog odbora. Na dva biračka mesta je bilo 800 glasova manje nego što piše u zapisniku i onda te vreće provedu noć u podrumu Narodne skupštine i sutra po nalogu Aleksandra Vučića se to ponovo prebroji i od 800 nastanu četiri – samo što su zaboravili da ih prethodno presaviju. I onda cela zemlja może da vidi, bar oni koji imaju pristup internetu, kako izgledaju birački listići koji su bili u biračkoj kutiji, presavijani i kako izgledaju oni špilovi biračkih listića koji nisu bili u biračkoj kutiji presavijani. Mi sad nemamo institucije koje to mogu da verifijuju. Kada ljudi unutar naših institucija vide da postoji alternativa vladi Aleksandra Vučića, možda će se prizvati svojim osnovnim zadacima, poštovanju zakona, jer će znati da postoji politički osnov i oslonac za tako nešto.

Koliko su realni zahtevi građana koji su definisani na protestu „Protiv diktature” i da li protesti, po Vašem mišljenju, mogu da promene nešto u državi?

Protesti su nastali na jedan relativno netransparentan način, a onda su postali zaista narodni. Izašao je veliki broj građana ali i pojedine ekstremističke grupe koje su se prepoznavale tamo, a ima ih i sad, ali oni ne čine većinu. Mi imamo puzajuću diktaturu i ulazimo u nju svaki dan dublje i dublje. Njihovi zahtevi i ciljevi su jasni. Mi nemamo institucije, nemamo vladavinu prava, imamo predsednicu parlamenta koja uništava kredibilitet parlamenta. Imamo REM koji ne radi svoj posao, imamo RIK koji legalizuje izborne nepravilnosti. Imamo takozvani Javni servis radio-televizije Srbije koji građani zovu – Vaše pravo da ne znate ništa. Ti svi zahtevi su logični. Protesti predstavljaju izraz nezadovoljstva građana, a da bi se to nezadovoljstvo operacionalizovalo i dovelo do konkretnih rezultata potrebno je i da se politički organizuju. Da li će do toga doći zavisi od opozicionih političkih aktera i od spremnosti, potrebe i želje građana koji protestuju da budu samo građani bez političke organizovanosti ili da prihvate i tu dodatnu komponentu koja może da prestavlja konkretnu alternativu vlasti koja ne radi kako treba. Oba elementa su potrebna. Mogu i građani da skinu lošu vlast ali će morati neka druga vlast umesto te da dođe, jer mi nećemo anarhiju. Vučić je rekao – evo, dopustili smo im da protestuju. U najmanju ruku postoji dvoličnost da se jedno priča, drugo radi, a misli treće.

Kako komentarišete najave opozicije da će bojkotovati rad parlamenta?

Ne mislim da je klasičan bojkot dobra ideja. Vlast bojkotuje parlament i institucije. To što se dešava u parlamentu je opstrukcija parlamenta od strane vlasti. I upravo suprotno, treba pokazati kako institucije treba da funkcionišu, a to se może uraditi na različite načine, ali ne tako što će se izaći i reći – kraj, mi nismo tu. Moj predlog je da se pored Majinog parlamenta naparavi unutar zgrade Narodne skupštine i Narodni parlament. Ako treba i ispred zgrade, na stepenicama, da Narodni poslanici koji su u Narodnoj skupštini drže sednice na koja će zvati novinarska udruženja da raspravljaju o stanju i načinima izlaska iż medijskog mraka i blokade, da će zvati sindikate i pričati o tome kako da se radnička prava s papira presele u živote, da će zvati medicinare da s njima rasprave kako građani da dobiju pravo na zdravstvenu zaštitu, da će zvati policijske i vojne sindikate da vide kako da se izađe iż blokadę tih institucija i ponižavanja i zloupotrebe vojske i policije, da pokažu kako bi parlament zaista trebao da radi. To nije blokada već oživljavanje, uključivanje isključenog parlamenta. Aleksandar Vučić isključi parlament kad god mu ne treba, najčešće mu ne treba, a i kad ga formalno uključi, slušamo neke ljude koji obesmišljavaju rad te institucije. Trend poverenja građana u tu instituciju drastično pada, to je jako loše i to treba promeniti.

Ovih dana ste na svom Tviter nalogu objavili pretnje koje dobijate.

Nije problem ta pretnja. Ona je jedna od… Ovo je posledica propagandę Aleksandra Vučića. To sam uradio u momentu kada je sa govornice skupštine jedan poslanik tvrdio da sam ubica. To je problem. Ovo su posledice onog što se radi u tim institucijama. Ja nemam problem što je taj čovek to napisao. Taj jadni čovek je poverovao da je zaista Saša Janković strani plaćenik, domaći izdajnik, Nato špijun i ubica. Mi imamo ljude koji to podstiču, podgrevaju, plasiraju ljudima, zloupotrebljavaju poverenje, jer kad se čuje u skupštini da se o tome priča, pa to mora da je onda tako. I tih posledica ima hiljade. Mi smo imali slučaj da ministar unutrašnjih polova priča o tome na televiziji i kaže – kao građanin, ja mislim da Janković radi protiv interesa Srbije. I onda mi to veče pošalje policijsko obezbeđenje. Ja naravno vratim to obezbeđenje. Jedinu pretnju u mom životu koju mogu da dobijem, dobiću ako neko poveruje ministru unutrašnjih poslova. On je taj koji izaziva problem i onda mi kao šalje obezbeđenje. Uvek će biti ljudi koji će da poveruju da je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović zaista strani plaćenik, špijun… Hajmo da vidimo ko je to izrekao. Dok to ne rešemo, sve ostalo je periferno.

Skupština je juče konstatovala Vašu ostavku. Zašto se toliko dugo čekalo sa tim?

Skupština je juče konstatovala moju ostavku, iako je meni pravo na platu oduzeto odmah. Ideja je bila da ja tražim ono što mi zakon garantuje, a kad ja to zatražim da onda izađe u njihovim tabloidima – evo, traži pare. Ja sam trenutno nezaposleni građanin. Mene obavezuje podrška na stotine hiljada ljudi na predsedničkim izborima i da pokret koji je suštinski nastao na ovim izborima ima obavezu da taj optimizam i poverenje i to očekivanje građana pretoči u konkretnu delatnost koja će nam vratiti smisao institucijama i osmehe na našim licima.

Soroš je u poslednje vreme postao zajednička tema vlasti u Mađarskoj i Srbiji. U pojedinim medijima čitamo da su demonstranti na ulicama obe države Soroševi plaćenici. Zašto je Soroš ponovo aktuelan i kakve poruke time vlast šalje građanima?

Nisam upoznao gospodina Soroša i nisam ni dobio neki novac od njega. Soroš je isto što i NATO. Poruka takvih napada je bacanje prašine u oči ljudima sa nekim zvučnim imenima i pravi se svojevrsno pozorište kako bi se sakrila realnost, a realnost je da Mađari idu iż Srbije, da Srbi idu iż Srbije, da Albanci idu iż Srbije, da Bošnjaci idu iż Srbije, jer je Srbija i zvanično zemlja sa najvećom stopom siromaštva u Evropi, sa najvećim jazom između bogatih i siromašnih u Evropi. Realnost je da je Železara imala u Smederevu najbolji, po Vučiću, menadžment u istoriji koji ne znamo koliko je plaćen, nikad nije objavljeno, a ostvarila je najgore rezultate u istoriji. Realnost je Beograd na vodi, a Srbija na hlebu i vodi. Realnost je da Siniša Malipravi pevajuću fontanu na Slaviji dok nam u selima ljudi vape za putevima, vodom i strujom. Ljudima seku struju, a oni da bi se snašli, prikače se nelegalno i onda im je izgorela cela kuća. Realnost je da oni koji su se zadužili u švajcarskim francima danas prodaju sve što imaju da bi vratili neverovatne dugove. Realnost je da se penzionerima otimaju penzije na veliko pa im se onda na kašičicu vraća, kao mało po mało, i to se slavi. I kad ne možete da odgovorite ni na jedno od tih pitanja, onda se setite Soroša, DOS-a, NATO-a i jadnim i zbunjenim ljudima bacite to u lice – strani plaćenici, domaći izdajnici, pri čemu najveći broj tih DOS-ovih funkcionera je danas u Vučićevom okruženju, dok je najveći primaoc stranih donacija Vlada Srbije. Na dan početka bombardovanja Srbije Vučić dovede Šredera i onda nazovete NATO kandidatom Sašu Jankovića. Ako će Srbija verovati više Vučićevim rečima nego svojim očima, ušima i svom stomaku – ja mislim da neće. Oko 600.000 građana Srbije je glasalo ne za mene, već za sebe, za istunu, protiv laži, straha, ucena, omalovažavanja, vređanja zdravog razuma i moja obaveza i zadovoljstvo biće da pokažem da Srbija nije prokleta zemlja i da Srbija nije zemlja bez budućnosti. Izgradićemo ponovo našu budućnost.

 

Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)

Podelite