Glasati “za”, glasati “protiv”

Kao što sam i prognozirao pre nekoliko meseci, Vučić se kandidovao na mesto predsednika Republike Srbije. Postojale su i druge opcije, ali ova je, jasno, bila najsigurnija. Vučić nije čovek koji prepušta stvari slučaju; njemu je potpuna kontrola najbitnija. Imajući u vidu da je on od sebe napravio jedini “eksport artikal”, jedino što SNS može da ponudi, na kraju je bilo i logično da opet građanima ponudi – sebe.

Jovana je Gligorijević već jednom pisala kako Srpska napredna stranka – ne postoji. I odista, teško je poverovati da se u toj stranci bilo šta odvija po propisu, programu, statutu. Radi se kako Vođa kaže. I najnoviji logo SNS je vrlo jasan – “AV”, jer je to jedino što imaju da ponude. Ako se samo malo čita “između redova”, mnogo toga se može saznati, između ostalog i potvrda da je Šešelj na Vučićevoj strani, kada je u jednom od mnogobrojnih tekstova u Informeru rekao, u suštini, da se bori za drugo mesto. Ispalo mu je, valjda nije ni primetio. Može se čovek lako zapitati zašto bi se bilo koji kandidat za poziciju predsednika kandidovao za drugo mesto, no, odgovor je jasan: on je tu da pomogne Vučiću.

Nedavno je na Twitteru iskočila neproverena informacija od strane “insajdera u SNS” da je Vučiću rejting doslovce propao, te da se jedva drži na 28%, dok i Janković i Jeremić imaju svaki po 20%. Nije, naravno, moguće proveriti istinitost ove tvrdnje, ali se lako da pretpostaviti da i stvarno jeste tako. Jedino tako se može objasniti niz antidemokratskih poteza koje Vučić vuče kako bi onemogućio bilo kog drugog kandidata (sem Šešelja) da bilo šta postigne. Zato je i za skupljanje potpisa ostavljeno svega deset dana, zato je raspuštena skupština – kako bi se glas opozicije pred izbore u potpunosti ućutkao.

Saša Janković je Vučiću pomrsio konce. Vučić je svestan da će narod glasati za bilo koga, osim za njega. No, ne samo da će glasati protiv Vučića – sa Sašom Jankovićem građani imaju i za koga da glasaju, što je, priznaćete, retkost. Većina opozicionih stranaka je pokazala (konačno) demokratsku i pragmatičnu svest time što nisu ponudili sopstvenog kandidata, već podržali Sašu Jankovića. Nova stranka je to učinila prva, javno i glasno, a potom i Demokratska stranka. Čini se da imamo šanse, te da te šanse nipošto nisu male.

Vučić, poput Putina, vlada putem medija i kontrole javnog mnjenja. Za njega glasaju oni koji smatraju da će on pobediti, i time nešto “ućariti” za sebe. Ovaj modus mišljenja je na ovim prostorima odavno prisutan, još od one čuvene anegdote sa Vukom Draškovićem, u kojem mu seljak priča da podržava njegovu politiku, ali da će za njega glasati tek kada ovaj i sam bude na vlasti. Zato je Vučiću najvažnije da sebe predstavi kao pobednika.

Džabe je njegove glasače ubeđivati u bilo šta. Apstinente, doduše, treba angažovati, jer je u njima ključ pobede. Kako? Prosto.

Ovoga puta imaju za koga da glasaju, a ne samo protiv nekoga. Janković je na svom predizbornom skupu rekao nešto što se retko čuje, a od najveće je važnosti. Naravno, tu je i izjava da oni koji glasaju za njega neće biti privilegovani. Mislim ovde, pak, na nešto drugo: “Prestaćemo i da praštamo”. Važnije reči nisu skoro izgovorene u Srbiji.

Kada budem svratio do ambasade – jer sam morao da odem iz zemlje kako bih preživeo (doktori nauka koji nisu plagirali svoje doktorate u Srbiji nisu potrebni) – zaokružujem cifru ispred imena Saše Jankovića.

Sa najvećim zadovoljstvom.

Autor: dr Srđan M. Jovanović, Univerzitet u Lundu, Švedska